Radi potpunog informisanja javnosti, dužnost nam je da se osvrnemo na navode MUP-a i izjavu Bože Pelevića, objavljene u članku “Strah od čipa u ličnoj karti” u dnevnim novinama ”24 sata” (članak je u potpunosti prenet na našem sajtu, u istoimenom prilogu, pod današnjim datumom). (даље…)
24 sata, 9.novembar 2006.
Svi građani Srbije stariji od 16 godina moći će od 1. januara 2007. da u policiji dobiju elektronsku ličnu kartu koja sadrži SMART čip sa biometrijskim podacima. U policiji kažu da čip nema predajnik niti prijemnik i da ga je nemoguće pratiti i znati gde se nalazi vlasnik dokumenta, kao i da ne postoji pametnija i bezbednija tehnologija od njega.
Ipak, pojedinci tvrde da su biometrijske lične karte “poklon za strane obaveštajne službe, teroriste i organizovani kriminal”.
У суботу, 4. новембра 2006. године, у конгресној сали виле Брег у Вршцу, у организацији епархије банатске и са благословом Његовог Преосвештенства, епископа банатског г. Никанора, одржан је стручни симпосион на тему увођења електронских биометријских личних карти у Србији. Симпосион је окупио више стручњака из различитих области и у рад укључио људе који имају различите ставове по овом питању. Поред новинара и телевизијских екипа, симпосиону је присуствовало око 200 заинтересованих грађана. Заједнички неформални закључак скупа је да електронске личне карте у Србији, уколико се уведу, треба да буду на добровољној основи, према искуству неких развијених земаља у свету, што су присутни грађани срдачно поздравили.
Изашао је новембарски број Жичког благовесника, у коме, поред осталог, можете прочитати и излагање епископа жичког Хрисостома на Сабору по питању увођења електронских биометријских идентификационих докумената на обавезујућем нивоу, као и саборски документ у коме се види негативан став Сабора СПЦ према новом закону и иницијатива за поништавање истог.
Европска комисија тражи јачу заштиту приватности приликом коришћења RFID тагова (чипова). Према речима Вивијане Рединг, комесара за информационо друштво ЕУ, повећана употреба ове технологије доводи до великих изазова по питању суверенитета, личних слобода и економске независности. Апсолутно је неопходно да грађани имају контролу над информацијама које се односе на њих, да могу да их мењају и да тагове у сваком тренутку могу да деактивирају. С тим у вези, комисија разматра креирање посебне легислативе.
Извор : EPIC, European Commission: More Privacy Safeguards for RFID
Obavezno štivo za uspavani srpski NVO sektor !
Drugog novembra 2006. godine organizacije Privacy International i EPIC (obe se nalaze na našoj listi prijateljskih linkova) objavile su do sada najveću svetsku studiju o privatnosti i ljudskim pravima, na oko 1200 strana A4 formata, sa oko 6000 fusnota u kritičkom aparatu. Na studiji je radilo oko 200 eksperata iz celog sveta, a analiza je izvršena u 13 kategorija za svaku zemlju ponaosob.
Kompletnu studiju možete preuzeti sa ove adrese : http://www.privacyinternational.org/article.shtml?cmd[347]=x-347-542783&als[theme]=Privacy%20and%20Human%20Rights dok na ovoj adresi možete pogledati mapu sveta, sa legendom, na kojoj je grafički predstavljeno stanje u svakoj zemlji koja je obuhvaćena studijom: http://www.privacyinternational.org/article.shtml?cmd[347]=x-347-545269
BBC Serbian, 3. novembar 2006.
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2006/11/061102_uk_surveillance.shtml
Studija, napravljena po nalogu vladinog komesara za informisanje, koji je zadužen za zaštitu privatnosti građana, upozorava da je osmatranje aktivnosti građana postalo sveprisutno i da bi moglo da stvori klimu nepoverenja. Ona dalje konstatuje da kamere sistematski snimaju aktivnosti Britanaca i da se njihove finansijske transakcije i poslovne poruke stalno posmatraju. Ovaj izveštaj je objavljen istovremeno sa svetskom listom organizacije Prajvasi internešenal na kojoj je Britanija najniže rangirana zapadna demokratija kada je u pitanju zaštita privatnosti građana.
Brus Šnajer, jedan od najvećih svetskih stručnjaka iz oblasti bezbednosti i zaštite informacionih sistema i primenjene kriptografije, čovek koga Ekonomist karakteriše kao “security guru”, poziva ljude širom sveta da obnove stari pasoš bez RFID čipa. U svom intervjuu, datom časopisu “Washington Post” 16. septembra 2006. godine, pod naslovom “ID čip koji ne želite u svom pasošu” Šnajer govori zašto su RFID pasoši sa stanovišta bezbednosti podataka čist promašaj. Podsećamo da se mnoge zemlje spremaju da uvedu takve pasoše (to planira i Srbija za novu verziju pasoša), te da smo u avgustu mesecu preneli izveštaj sa jedne konferencije na kojoj je nemački istraživač Lukas Grinvalds pred mnogim svedocima pokazao na koji način se sadržaj tog pasoša lako kopira (za šta mu je trebalo samo 10 dana istraživačkog rada). Ceo intervju možete videti na Šnajerovom sajtu (koji se nalazi na listi prijateljskih sajtova naše NVO), na adresi
Danas - Com_Media, 1. novembar 2006.
Za samo nekoliko sekundi sistem “mapira” 40 hiljada tačaka na licu oslanjajući se na biometrijske prevoje na licu, nosu, onda se stvara 3D slika koja se zatim “sravnjuje” s podacima sa čipa u pasošu. Ključevi, kreditne i ostale kartice, lični identifikacioni brojevi (PIN) uskoro bi mogli da postanu stvar prošlosti, s obzirom na to da će nam zahvaljujući biometrijskoj tehnologiji biti potrebna samo naša tela. Ako ste pomislili da je reč o najgoroj naučnoj fantastici iz “Zvezdanih staza”, varate se.
