За живот без жига

Преносимо чланак из јулског билтена једне од најпознатијих европских и светских организација за борбу за приватност, британског Стејтвоча (Statewatch). За нас су овде занимљиве две ствари:

1. Потврда да не само да биометријске личне карте нису обавезне у земљама ЕУ (што је рекла новинарка РТС која је интервјуисала Министра унутрашњих послова Јочића уочи скупштинске дебате о Закону о личним картама – а да министар ту очигледну неистину није исправио), већ да се неке земље чланице залажу за широку дебату на ту тему унутар ЕУ (што, наравно, није био случај у Србији).
2. Да постоје напори од стране неких тела ЕУ да се биометријске личне карте уведу «на мала врата», што само потврђује да је пројекат увођења оваквих личних докумената широм планете сам по себи сумњив по својој тајновитости и упорности. Тамо где су институције или јавност снажни, такви покушаји наилазе на тешкоће.

Следи превод текста, преузетог са: http://www.statewatch.org/news/2006/jul/09eu-id-cards.htm

ЕУ: БИОМЕТРИЈА И НАЦИОНАЛНЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ ПОНОВО НА ДНЕВНОМ РЕДУ

Још у фебруару је Statewatch известио о недоумицама унутар Савета Европске Уније (тј. скупа влада 25 држава-чланица) о правној основи по којој би ово тело могло да уведе биометрију (тј. отиске прстију у националне личне карте). Уз то, две владе, Белгије и Чешке Републике, супротставиле су се таквим мерама без претходне јавне дебате. У изјави од прошлог децембра, две владе су рекле:

«Увођење биометријских података у националне личне карте не може бити размотрено само из технолошког угла. Ово питање захтева широку дебату, која би покрила области приватности, финансија и организационих питања.»

Предложени Закључци Савета којима су се две владе противиле су наведене у документу из новембра 2005 (EU doc no: 15000/05).

Прошло је више месеци пре него што се у «Резултатима Састанка» Радне групе за визе, од 13-14. јуна 2006. објавио договор о новом приступу овој проблематици (EU doc no: 10540/06)…

«Резултати» састанка од 13-14. јуна бележе да је Правни сервис Савета «потврдио да, с обзиром да у Споразум ова питања нису правно регулисана, то може да укаже на пут којим ову ствар треба даље водити.»

Другим речима, Савет нема правну моћ за увођење «безбедоносних стандарда» или биометрије на личним картама, с обзиром да је оваква одлука потпуно у рукама земаља-чланица. «Закључци» Савета су необавезни и не морају да буду изнесени пред националне или Европски парламент пре него што се усвоје. Међутим, «Закључци» се користе као средство легитимисања мера донетих на националном нивоу [што се чини на велико у Србији, када се разни донесени закони правдају магловитим «међународним нормама» прим. За живот без жига]. Када довољан број држава уведе такве мере, онда се остале приволе путем «хармонизације» стандарда…

Анекс у EU document 8943/1/06 носи наслов «Минимални стандарди безбедности за личне карте издате од стране држава-чланица, а које се могу користити и као путне исправе». На странама 4-9 се једноставно предлажу безбедносни атрибути не-биометријских личних карти. Биометрија се помиње тек у последњем пасусу на 10. страни. Ту пише да националне личне карте – које се увелико користе за путовање унутар шенгенске зоне – треба «да садрже биометријске идентификаторе» какви су дефинисани у пропису Савета о «биометрији у пасошима», тј. узимању отиска два прста.

Тони Бањан (Tony Bunyan), уредник Statewatch-а коментарише све ово на следећи начин:

«Ово није начин да се доносе тако далекосежне одлуке, које ће утицати на милионе људи. Посебно је негативно што Савет покушава да уведе биометрију (отиске прстију) на личне карте путем Закључака Савета – поново заобилазећи надзор националних и Европског парламента, мишљења цивилног друштва и јавну дискусију.»