Џулиан Ешбурн о лошим странама идентификационог менаџмента
Настављамо преношење важног стручног папира написаног за потребe Европског парламента од стране Џулијана Ешбурна, Председника У.О. Међународне биометријске фондације, која окупља неколико стотина врхунских компанија у области биометрије. Његова упозорења су упућена Европској унији, али се утолико више односе и на Србију где, за разлику од ЕУ, не постоји сређена држава, а камоли законска регулатива која штити личне податке и приватност.
«Идентификациони менаџмент се највише тиче контроле. Контроле над кретањем и приступом разним услугама и повластицама. У применама везаним за јавни сектор, као што су контрола граница и приступ социјалним услугама, власт је та која врши контролу над грађанима. Велика повећања у опсегу идентификационог менаџмента у јавном сектору доносе и битна повећања у овом виду контроле. Штавише, такав сценарио доноси знатно већу могућност праћења појединаца на основу трансакција и кретања, и производи детаљну мапу активности појединца. Многи би на то рекли да је такав степен контроле непотребан унутар цивилизованих демократских друштава. Додатно, ако се такав степен контроле успостави данас, како ће он бити искоришћен сутра? Поготову ако се земље и административни апарати где се тако нешто спроводи нађу у конфликтним ситуацијама у будућности – што није нереалан сценарио.
Степени контроле који се сада успостављају ће убрзо уништити сваку помисао на приватност. Сваки покрет грађана биће могуће пратити, а контролори надзора ће моћи да класификују грађане по којем год критеријуму желе - као на пример старости, полу, етничкој припадности, вери или друштвеној историји. Ово ће пружити моћ брзе, произвољне дискриминације унутар веома великих популација. Може се само нагађати како ће таква дискриминација изгледати у пракси. Међутим, историја нас учи да је највероватније да ће се та и таква дискриминација употребити као оружје.
Такође треба да размишљамо о могућностима друштвеног инжењеринга, било у домену политике, вере или чак и комерцијалних обзира. Веома је лако предвидети начин употребе личних информација једном када се оне буду толико умножиле да њихова употреба постане атрактивна. Исто тако треба имати на уму ефекат «лавине», по којем се количина доступних података експонентално повећава упоредо са повећањем шема за њихово коришћење. А ове информације неће саме од себе испарити, већ ће бескрајно лебдети у сајбер простору, осим ако се не предузму циљане мере за њихово уклањање. А шансе да се то деси су мале, с обзиром да нико никад неће бити у стању да свеобухватно установи степен у којем су поменуте информације већ копиране, пренесене на друге спискове, поново груписане, измењене или манипулисане на друге начине. Интернет нам већ пружа добар пример ове појаве, јер се на њему информације једном постављене могу касније наћи на разним другим местима, потпуно изван контроле њиховог оригиналног извора.
Садашње кидисање у домену идентификационог менаџмента – а то је најбољи начин да се ова појава опише – од стране влада и технолошких компанија је, засада, у потпуности потиснуло разматрања дугорочних последица садашњих амбиција. Ова бизарна журба да се ново што пре примени довешће до ефеката који ће бити већином иреверзибилни и потенцијално штетни по друштво у целини. Ово није добро.»