Правац у комe свет иде
Преносимо већи део чланка из лондонског Ивнинг стандарда (Evening Standard) о томе како су Британци били непријатно изненађени када су сазнали да, без њихове сагласности и знања, њихове локалне власти уграђују чипове у њихово контејнере за ђубре. Велики Брат улази у све поре западног живота вртоглавом брзином. Још увек је на нама да одлучимо да ли је то пут којим и сами желимо да кренемо.
Оригинал на:
http://www.thisislondon.co.uk/news/article-23364736-details/Spy+in+your+wheelie+bin/article.do
НЕМЦИ ПОСТАВИЛИ БУБИЦЕ У НАШЕ КОНТЕЈНЕРЕ
26.08.2006.
Електронске «шпијунске бубице» тајно су постављене у стотине хиљада контејнера за ђубре које користе домаћинства.
Ове справице – већином инсталиране од стране немачких компанија – преносе информације о садржају контејнера у централну базу података, која затим компилира податка о навикама у одлагању ђубрета које упражњава свако појединачно домаћинство.
Већ је око 500.000 контејнера у општинама широм Енглеске опремљено овим бубицама – и очекује се да ће и остала подручја у земљи кренути њиховим стопама у следећих пар година.
До сада је већина контејнера овако опремљено без знања њихових власника. У многим случајевима, месне власти које су наложиле инсталацију уређаја нису чак ни организовале јавну дебату.
Званични разлог за инсталирање бубица је «повећање ефикасности» и решавање спорова између суседа о власништву над контејнерима. Међутим, експерти кажу да је права сврха ове технологије да омогуће локалним властима да новчано казне домаћинства која прекорачују ограничења у количини не-рециклажног смећа која се сме одлагати. Очекује се да ће Влада ускоро и званично озаконити већа овлашћења дата локалним властима по овом питању.
Али откриће да су ови уређају већ уграђени у контејнере изазвала је нове оптужбе да се «Велики Брат» поново умешао у поље приватности и опорезивања. Конзервативни члан Парламента Ендру Пелинг (Andrew Pelling) изјавио је да би провалници моглу да хакују рачунарски систем и виде да ли нагли пад у одлагању смећа у појединим домаћинствима значи да су укућани отишли на одмор и оставили кућу празну.
Он је рекао: «Ово је једноставно шпијун у контејнеру и ја мислим да се чак ни стари Совјетски Савез није на овакав начин мешао у приватне животе људи. Ово је Велики Брат који се отргао контроли. Милим да би британски начин био покушати да се људи убеде а не да се шпијунирају.»
По овој технологији, електронски чипови се пажљиво сакривају испод предњег поклопца контејнера којег домаћинство користи за нерециклажно смеће. Када механизам на ђубретарском камиону подигне контејнер, чип прелази преко антене која стоји на механизму за дизање. Ово омогућава антени да «прочита» серијски број којим је означено свако домаћинство у датој улици.
Рачунар у камиону мери тежину контејнера док се диже, одузима тежину празног контејнера и записује тежину контејнера у електронској картици за податке.
Када се камион врати у гаражу, све информације које је прикупио током своје туре преносе се на ручни уређај, да би се затим умеморисали у централни рачунар локалне власти. Сваком домаћинству се затим издаје рачун за количину покупљеног смећа – иако је оно већ платило ову услугу кроз локалне дажбине.
И, мада сам чип вреди тек око 2 фунте, уградња опреме у камион кошта око 15.000 фунти.
Локални челници тврде да ће овај систем за надгледање повећати степен рециклаже тако што ће им омогућити да идентификују подручја где се то недовољно ради.
Али критичари сматрају да је крајњи циљ новчано кажњавање «преступника» у сразмери са количином смећа којег остављају за прикупљање. Локалне власти очекују од Владе да предложи законе који ће им омогућити да ограниче колико смећа домаћинства могу да одложе, и да казне оне који прекораче ограничења.
Мада не постоје званични рокови, министар за Заштиту животне средине Бен Бредшо (Ben Bradshaw) наговестио је Владин курс овог месеца када је признао да разматра предлоге за додатне порезе за нерециклажно смеће. Оптужујући оне који не рециклирају смеће из свог домаћинства да се понашају «анти-друштвено и неодговорно», он је рекао да је дошло време да се «загађивачи натерају да плате».
Немачке фирме на челу иницијативе
Две немачке фирме предводе компаније које ће да профитирају на продаји и уграђивању чипова у контејнерима. Фирма Суло (Sulo)из Хамбурга већ послује у општинама Кру, Нантвич, Питерборо, Саут Норфок и Вокинг (Crewe, Nantwich, Peterborough, South Norfolk, Woking), док је ривалска фирма Deister Electronic, са седиштем у близини Хановера, унајмљена да чипује контејнера у делу Вилтшира (Wiltshire)који се зове Дивајзис (Devizes).
Ове фирме већ воде сличне системе широм Европе.
Програм британске Владе за ограничења на депонијама, који је ступио на снагу 1. априла 2005. године, предвиђа казну од 150 фунти по тони за све локалне власти које одлажу прекомерне количине смећа на депоније.
Министри кажу да морају да поступају у складу са Уредбом Европске Комисије о депонијама, која је поставила циљеве за смањење градског смећа у земљама-чланицама ЕУ.
Менаџер у Deister-у, Томас Менцл (Thomas Menzel), рекао је: «Критичан елемент лежи у нашој способности да идентификујемо индивидуалне контејнере и забележимо када се они празне. Та информација може да буде искоришћена на разне начине.» Хелмут Сиглер (Helmut Siegler), из немачке фирме C-trace, која конкурише за уговоре у В. Британији, рекао је: «Шта локалне власти буду радиле са чиповима или предајницима је њихова ствар. Могу да одлуче да мере тежину одложеног отпада као што то раде приватне компаније или могу једноставно да наплаћују одношење.»
Ниједна од немачких фирми није била спремна да разговара о пословању у Британији како не би угрозили потенцијалне будуће уговоре.
Појединости о инсталираним уређајима изашле су на видело тек кад се један локални званичник у месту Дивајзис излетео о тајновитим уградњама чипова за време недавне вечере у организацији Ротари Клуба – више од месец дана пошто су нови контејнери постављени…
Гласноговорник за градско веће Кру енд Нантвич рекао је: «У стању смо да детектујемо у којој мери домаћинства учествују у рециклирању. Тако да ако одређена улица или месна заједница заостаје, ићићемо и обавићемо разговор са њима»…
Торијевци су већ напали ове нове мере као још један покушај Нових Лабуриста да повећају порезе. Они такође упозоравају да ће људи једноставно почети да бацају вреће са смећем у суседна дворишта или на крај улице како би избегли плаћање.
Фармер из Вилтшира (Wiltshire) Том Симен (Tom Seaman) саветује суграђанима да протестују тако што ће скинути бубице и послати их назад општинским властима. Г. Симен, који је истоварио пуну багерску кашику нескупљеног смећа испред општинске већнице прошлог месеца, за време великих врућина, рекао је: «Ово је срамно увођење мера на мала врата. Уређаји за надгледање су тајно постављени без и речи консултације или обавештења. Људи не треба да оштете својину локалне власти, већ треба да те уређаје врате њиховим законитим власницима и захтевају објашњење.»
Председник општинског већа у Кенету (Kennet), Џери Нанклер (Gerry Knunkler) рекао је да ни он ни локални порески обвезници нису обавештени о правој сврси бубица. «Добио сам уверавања да оне само треба да осигурају да ће контејнери бити враћени на праве адресе у случају замене или ако су их пијанци некуд откотрљали.»
Кеј Твичен (Kay Twitchen) из Асоцијације локалних власти, рекла је: «Ова технологија би сигурно помогла већима у разрезивању намета индивидуалним кућевласницима.»
Свако ко уклони бубицу и баци је ризикује да му смеће не буде покупљено, упозорио је Пол Бетисон (Paul Bettison), шеф Асоцијације за питања заштите животне средине.
Г. Бетисон, који подржава овавку врсту наплате, рекао је: «Уклањање оваквог уређаја, колико знам, не би представљало кршење ни једног закона. Међутим, ако у будућности нека локална власт одлучи да наплаћује уклањање смећа, имала би права да тој особи каже, «Ако нећете да платите, ми нећемо да вам пружимо ову услугу.»
Међутим, он признаје да у овом тренутку никакве мере против оних који протестују не би могле да буду предузете.»