Размишљања Џулиана Ешбурна на тему технологије и политике
Председник управног одбора Међународне биометријске фондације, Џулијан Ешбурн (Julian Ashbourn), наставља своје стручно излагање за потребе Европског парламента (папир насловљен «Друштвене импликације ширег увођења биометрије и идентификационог менаџмента» /The Societal Implications of the Wide Scale
Introduction of Biometrics and Identity Management/, представљен на конференцији Euroscience Open Forum ESOF 2006, одржаној у Минхену, јула 2006. године): политика је та која треба да води технологију, а не обратно; технологија сама по себи не може да реши ни један друштвени проблем, већ само добра политика. Обавезно штиво за заблуделе српске «технократе», који дебату о новим личним картама упорно покушавају да спрече махањем са (врло скупоценим) технолошким играчкама – из џепова пореских обвезника, наравно…
…Можда је умесно приметити да технологија сама по себи никада не може да пружи одговор на друштвена питања и проблеме. Технологија у тандему са добром политиком и савршеном јасноћом циљева вероватно може да буде од користи, али политика је та која је битна, а не технологија. Политика је та која ствара безбедна и богата друштва, са добрим образовањем, здравством, унутрашњом инфраструктуром и другим одликама цивилизације. Ако у тим доменима има недостатака, за то је крива политика, а не технологија. Као да постоји убеђење унутар владајућих кругова да се технологија може применити на друштвене болести као нека врста «малтера» који ће закрпити лоше осмишљену политику. Ово се посебно односи на област идентификационог менаџмента, где се све могуће врсте нереалних тврдњи лансирају у вези увођења личних карата, пасоша нове генерације, идентификационих база података на националном нивоу и других сличних механизама који користе или се ослањају на технологију.
Историја ће показати да је већина оваквих тврдњи била неоснована. Није недостатак технологије одговоран за пораст криминала, за пад стандарда образовања, за расуло у пољу друштвених услуга, за културне сукобе унутар заједница, за неконтролисане масовне миграције, за угрожавање животне средине и друге сличне проблеме које море многе Европљане.
Стога, веће коришћење технологије неће ове проблеме решити. Само повећано и саосећајно разумевање у тандему са паметном политиком може да допре до основних разлога за друштвене проблеме и да промени ствари на боље.
Од преке потребе нам је да поставимо употребу технологије на своје право место. Технологија је занимљива и, ако је правилно осмишљена и примењена, може да представља подршку разборитој политици. Али политика је та која је важна и та која треба да буде погон технологији – а не супротно, као што се сада изгледа догађа када је реч о идентификационом менаџменту.