Развејавање популарних митова о биометријској технологији
У циљу демистификације биометријских технологија, преносимо извод из стручног папира написаног за потребе студије коју је наручио Комитет за грађанске слободе и права, правосуђе и унутрашње послове Европског парламента 2004. године. Аутор је Џулиан Ешборн (Julian Ashbourn), Председник управног одбора Међународне биометријске фондације (International Biometric Foundation). Папир, насловљен «Друштвене импликације ширег увођења биометрије и идентификационог менаџмента» (The Societal Implications of the Wide Scale Introduction of Biometrics and Identity Management) представљен је на конференцији Euroscience Open Forum ESOF 2006, одржаној у Минхену, јула 2006. године.
- Биометрија доказује да сте ви она особа која тврдите да јесте. Нетачно. Биометрија не ради ништа слично, она једноставно пружа већу поузданост подударности индивидуе са претходно-дефинисаним идентификационим профилом. Друга је ствар да ли је тај профил тачан или да ли је накнадно измењен.
- Тест биометријске идентификације је непогрешив. Нетачно. Технологија је увек подложна грешкама, и биометријска технологија не представља никакав изузетак. Штавише, још увек не постоји опште разумевање за сијасет разлога за могуће неуспехе у процесима биометријског проверавања идентитета.
- Биометрија доприноси приватности. Нетачно. Сама по себи, биометрија нити повећава нити угрожава приватност. Ради се о начину њене употребе у контексту дефинисане техничке архитектуре и оперативног процеса.
- Биометријски подаци не могу да буду украдени. Нетачно. Биометријски подаци се врло лако могу украсти. Главно питање је за које све сврхе се они могу користити у случају крађе.
- Биометрија не може да открије личне информације. Нетачно. Личне информације се могу извући из самих биометријских података, као и из података који су са њима повезани. Ово друго је потенцијално комплекснији проблем, с обзиром на могућност да се са тим подацима манипулисало или да су проширени без знања или одобрења личности на коју се односе.
- Електронски чипови су по својој природи безбедни. Нетачно. Чип је обичан механизам за складиштење података. Релативна безбедност тих података зависи од комбинације технолошке контроле и оперативног процеса.
- Складиштени биометријски подаци нису подложни манипулацији. Нетачно. Складиштени биометријски поцаци могу бити предмет разних врста манипулације.
- Модерна технологија за базе података је сама по себи безбедна. Нетачно. Безбедност складиштених података зависи од многих чинилаца али, сама по себи, база података не мора аутоматски да буде и безбедна. Штавише, може постати веома небезбедна као последица неадекватне контроле, непромишњеног повезивања са другим изворима података, лоше политике и неразумевања основа ИТ технологије и праксе уопште.