Људске жртве у афери spyware програмa у телекомуникационим компанијама
Једно од упозорења стручне јавности која се противи новим личним картама у Србији је и то да се, преко софтвера и опреме стране производње, могу убацити програми који ће спољним факторима обезбедити тајни, несметан приступ личним подацима грађана Србије. Преведени текст који следи не односи се директно на личне карте, али показује - на примеру опреме за телекомуникације - како такви програми већ делују у пракси и, можда још важније, колико је онима који их контролишу стало да остану непримећени, чак и по цену људских живота.
Преузето са: http://www.alternet.org/story/40485
ДВЕ НЕОБИЧНЕ СМРТИ ПОВЕЗАНЕ СА СКАНДАЛОМ ОКО ПРИСЛУШКИВАЊА ТЕЛЕФОНА У ЕВРОПИ
Пишу: Паоло Понтоњере и Џефри КлајнНешто после поднева у петак, 21. јула, излазећи из свог стана у Напуљу, Адамо Бове (Adamo Bove) - шеф за безбедност у Телекому Италије, највећој телекомуникационој компанији у тој земљи - рекао је својој жени да има неке уобичајене обавезе које треба да заврши. Неколико сати касније, полиција је нашла његова кола паркирана на надвожњаку изнад аутопута. Бовеово тело лежало је на асфалту неких 30 метара испод.
Бове је био мајстор за проналажење скривених телефонских мрежа. Недавно, по налогу миланског тужилаштва, он је употребио листинге мобилних позива да открије како је “Одред за специјална уклањања” (Special Removal Unit), састављен од агената ЦИА и СИСМИ (италијанска ЦИА), отео египатског муслиманског свештеника Абу Омара и авионом га превезао у Каиро, где је мучен. Омарова отмица и наводна умешаност 26 агената ЦИА, које тужилаштво тражи ради ектстрадиције, дигла је италијанске медије на ноге. Амерички медији су, пак, само пренели вест и ту је био крај.
Први извештаји италијанске штампе после Бовеове смрти говорили су да је 42-годишњак извршио самоубиство. Према неименованим изворима, Бове је био у депресији због предстојеће званичне оптужбе коју је против њега требало да поднесе тужилаштво у Милану. Међутим, што је нетипично за њих, државни тужиоци су одмах изашли у јавност са демантијем: Бове није био мета истраге; штавише он је био њихов главни извор информација. По њиховим речима, Бове им је помагао у истрази против сопствених шефова, који су организовали нелегалан одсек за прислушкивање и уништавање инкриминишућих дигиталних доказа. Један званичник Телекома већ је био приморан да напусти службу када је ухваћен у вођењу ових незаконитих активности, као и продаји пресретнутих информација приватној компанији која се бави прикупљањем осетљивих пословних информација.
Неких 16 месеци раније, марта 2005. године, Костас Цаликидис (Costas Tsalikidis), 38-годишњи софтверски инжењер запослен у Водафону у Грчкој, открио је високо софицистирану “бубицу” уграћену у мобилној мрежи компаније. Такозвани “спајвер” (spyware, тј. шпијунски софтвер) прислушкивао је мобилне разговоре грчког премијера и других високих грчких званичника; чак је надзиран и аутомобилски мобилни телефон шефа грчке обавештајне службе. Међу прислушкиванима били су и активисти за грађанска права, челник грчке коалиције “Стоп рату” (Stop the War), новинари и арапски пословни људи у Атини. По сазнањима накнадне истраге од стране грчких органа, прислушкивање је почело неких два месеца пре Олимпијаде која се одржала у Грчкој у августу 2004.
По речима пријатеља и родбине, Цаликидис је био веома задовољан својим послом и спремао се да се ожени својом дугогодишњом девојком. Међутим, 9. марта 2005. његова стара мајка нашла га је како виси обешен о бели конопац везан за цеви са спољне стране купатила у његовом стану. Његова оклембешена стопала клатила су се свега 7-8 сантиметара изнад пода. Његова смрт окарактерисана је као самоубиство; као и Адамо Бове, ни он није оставио никакву поруку иза себе.
Следећег дана, директор Водафона у Грчкој рапортирао је премијеру да су непознати спољни фактори незаконито прислушкивали највише владине званичнике. Међутим, пре него што је поднео свој рапорт, директор је наложио да се шпијунски софтвер уништи, иако су на тај начин уништени и докази.
Истраге у вези наводних самоубистава Адама Бовеа и Костаса Цаликидиса намећу нешто више од питања везаних за сумњиве околности њихових смрти. Оне указују на политизоване, незаконите безбедносне структуре које се ослањају на кооперативне пословне људе. Европски државни тужиоци и новинари који истражују ове шпијунске мреже открили су следеће:
• Да се прислушкивање преко Водафона преносило у реалном времену путем четири антене постављене недалеко од америчке амбасаде у Атини, а према 11-месечној истрази грчке владе. Неки од ових преноса упућени су на телефон у Лорелу (Laurel) у америчкој држави Мериленд, у близини седишта америчке Агенције за националну безбедност (National Security Agency).
• Према грчком дневном листу Та неа, директор Водафона је приватно пренео грчкој влади да су актери прислушкивања били “амерички агенти”. Међутим, страхујући од домаћих демонстрација и дипломатског рата са САД, грчки премијер је наложио директору Водафона да тај свој закључак не подели са грчким органима истраге.
• И у италијанском и у грчком случају, шпијунски софтвер био је много дубље уграђен и софистициранији од било чега што су обе телефонске компаније дотад виделе. Његово прављење захтевало је врло искусне инжењере и скупоцене лабораторије у којима би поменути софтвер био изложен свим стресовима једног националног телефноског система. Грчки истражиоци су закључили да је Водафонов шпијунски софтвер произведен ван Грчке.
• Једном уграђен, овај шпијунски софтвер имао би огроман опсег, с обзиром да већина телекомуникационих компанија спајају своје Интернет, мобилне и фиксне телефонске операције у јединствене платформе.
• Немачка Савезна обавештајна служба БНД, недавно је шпијунирала новинаре. Према скупштинској истрази, могуће је да је шпијунирање организовано преко тајновите америчке базе Бад Ајблинг (Bad Aibling) у баварским алпима, у којој је смештен и амерички програм за глобално прислушкивање, Ешелан (Echelon).
Да ли су ова два наводна самоубиства нешто више од језиве подударности? Неки италијански медији - Ла стампа (La Stampa), Дагоспиа (Dagospia), Фелтринели (Feltrinelli), између осталих - уочили су неке незгодне паралеле. Међутим, за сада, ниједан новинар није успео да превазиђе препреке постављене од стране два потпуно различита криминално-истражна система, уједињена једино тежњама двојице премијера неспремних да изазову гнев Беле куће. У Сједињеним државама, где масовни програми прислушкивања функционишу од 11. септембра, истражитељи, новинари и чланови Конгреса нису досад испитали могућност да су ноциоци ових шпијунских операција можда исте користили у политичке или профитне сврхе.
Како из Европе буду стизала нова забрињавајућа открића, вероватно ће бити све теже игнорисати лакоћу са којом се шпијунски програми могу узурпирати за потребе нелегитимних циљева. Међутим, храбре душе које се буду упутиле тим трагом треба да страхују за своје животе.
Џефри Клајн (Jeffrey Klein) је један од уредника-оснивача америчког часописа Мадр Џоунс (Mother Jones). Паоло Понтоњере (Paolo Pontoniere) је европски коментатор за Њу Америка Медиа (New America Media).