Искушења технологије и тоталитаризма
Аутор: Владимир Димитријевић, Православље бр. 940
У издању Духовног центра Светог владике Николаја из Краљева појавила се, са благословом епископа жичког г. Хризостома, књига „Православље и изазови рачунарске технологије“, коју су приредили протођакон Радош Младеновић и Владимир Димитријевић. Књига се бави различитим темама из ове, више него значајне, области савременог живота: почев од односа православне духовности према технолошкој револуцији, преко везе човека и Интернета, до судбине читања у електронском добу. Имена аутора, попут Свена Биркертса, татјане Горичеве, архимандрита Емилија Светогорца, Ивана Коларића, Срђе Трифковића, Оливера Суботића и других потврда су озбиљности с којом се савремена мисао суочава с добом „атомске технике и прашумске етике“ (Отац Јустин).
У издању Духовног центра Светог владике Николаја из Краљева појавила се, са благословом епископа жичког г. Хризостома, књига „Православље и изазови рачунарске технологије“, коју су приредили протођакон Радош Младеновић и Владимир Димитријевић. Књига се бави различитим темама из ове, више него значајне, области савременог живота: почев од односа православне духовности према технолошкој револуцији, преко везе човека и Интернета, до судбине читања у електронском добу. Имена аутора, попут Свена Биркертса, татјане Горичеве, архимандрита Емилија Светогорца, Ивана Коларића, Срђе Трифковића, Оливера Суботића и других потврда су озбиљности с којом се савремена мисао суочава с добом „атомске технике и прашумске етике“ (Отац Јустин).Најактуелнији део је, свакако, онај под насловом „Компјутери и тоталитаризам“, који се бави покушајем да се од света направи електронски концлагер.
Да је ова књига дошла у прави час, сведочи и развој електронског надзора Србије, који се спроводи без икаквог јавног консензуса по том питању. Све се обавља под видом модернизације и европеизације.
Однедавно је у „Југословенском аеротранспорту“ уведено идентификовање радника путем биометрије прста и укуцавање личног идентификационог броја. Запослени који су протестовали против ових мера рекли су да само полиција има право да узима отиске прстију, и написали су писмо Законодавном одбору Скупштине Србије, тражећи заштиту приватности. Из врха фирме је одговорено да је то „један безбедан, заштитни систем који је дошао из света, као што и све нове технологије стижу и не нарушавају ничију приватност“. На примедбу да је биометрија непотребна, јер је поуздан начин идентификације употреба идентификационе картице, речено је да је нови метод једноставнији, јер „не морате да отварате торбу, новчаник и да тражите своју идентификациону картицу“ (Ревија 92, 7. фебруар 2006). Веома узбудљиво, зар не?
Однедавно је почело скупљање података и о ђацима и њиховим родитељима, а у име Министарства просвете. Иза сабирања података о просветним радницима, ученицима и родитељима, стоји Светска банка. Циљ, по званичном саопштењу Министарства просвете: „Већ годину дана у Србији се уносе подаци о ученицима и запосленима у основним и средњим школама да се формира јединствени информациони систем који треба да олакша анализу и помогне свакој појединачној школи и њеним ученицима“. Према писању Просветног прегледа, „родитељи су понекад реаговали бурно јер су сматрали да им просветне власти задиру у интиму. Рецимо, било је случајева кад нису желели да саопште име оца детета или да обелодане чињеницу да су разведени или да је очух признао дете као своје.” (Просветни преглед, 16. фебруар 2006). Међу постављеним питањима, било је, између осталих, и оно да ли деца иду на веронауку.
Неће нас електронски надзор података мимоићи ни у области здравства. Сви подаци о осигураницима биће унети у јединствену електронску евиденцију, како то најављује Светлана Вукајловић, директор Републичког завода за здравствено осигурање. Циљеви (наравно) „смањење злоупотреба, бољи квалитет услуге“, преглед планско-аналитичких извештаја за неколико секунди (а раније је требало неколико дана). Од јуна месеца мењају се здравствене књижице да би биле уведене нове, са бар-кодом… Хоће ли то смањити администрацију? Не, јер је, по писању Вечерњих новости (23. март 2006), потребно обучити више од хиљаду људи за прикупљање, обраду и евиденцију осигураника. У централној бази података стајаће подаци о свим грађанима Србије и њиховом здравственом стању, а то су најинтимније личне информације… И овај пројекат су помогле међународне финансијске организације… Не само да је роба у трговини бар-кодирана, и ми ћемо бити под бар-кодом кад одемо код лекара.
Према новом Закону о кривичном поступку, биће уведен „кућни притвор“, то јест мера забране кретања окривљеног. По речима Бранислава Бјелице, „истражни судија ће моћи да наложи електронски надзор ради контроле поштовања забране, кроз фиксирање уређаја за лоцирање окривљеног на зглоб руке или ноге“ (Вечерње новости, 12.март 2006).
Чувени професор Аустралијског универзитета, Роџер Кларк, један од врхунских стручњака из области компјутерског права и права на приватност, каже да ће држава остварити тотални надзор над својим грађанима ако створи низ база података за разне сврхе, повеже те базе података јединственом мрежом и идентификује их на конзистентан начин.
Дакле, већ имамо „сточну“ базу података, имамо просветну базу података, а имаћемо и здравствену базу података. Уз полицијску базу података и нове, највљене, електронске личне карте, речи Роджера Кларка ће се испунити. А да је то и планирано, читамо у књизи др Слободана Р. Петровића „Полицијска информатика“ (Полицијска академија, Београд 2003). Тамо дословно пише: „Неопходна је интеграција података, преко заједничке базе података, следећих субјеката: МУП-а, Републичког завода за статистику, правосудних органа, Републичког геодетског завода, Министарства за рад, борачка и социјална питања, Републичке управе јавних прихода, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког завода за тржиште рада, Завода за обрачун и плаћања, општине“. Ако узмемо сваку радњицу у Србији (а такве контроле нема ни у Европи), постаје јасно о чему је реч…
Сетимо се шта може да настане ако неко недобронамеран продре у базу података и, за неколико минута, сазна све о сваком од нас. Има ли ко то у виду? Или све сводимо на роботику? Хоћемо ли сви бити роботи који раде на „дугме“? Зато је књига у издању Дома Владике Николаја о Православљу и изазовима нових технологија потребна сваком ко жели да се озбиљно упозна са светом у коме живимо.