Велика посећеност трибине у Чачку
У недељу, 13. августа у великој сали парохијског дома Саборне цркве у Чачку, пред неколико стотина посетилаца међу којима је било бројно свештенство, монаштво и угледне јавне личности, одржана је трибина под називом “Православље и савремене технологије”, са поднасловом “Проблематика нових личних карти”. О теми су говорили дипл.инжењер и теолог Оливер Суботић, аутор књиге “Човек и информационе технологије” (која је такође приказана и промовисана на скупу) и дипл.политиколог Александар Павић, члан удуржења “За живот без жига”.Оливер Суботић је пошао од начелног става православних хришћана према свакој цивилизацијској тековини, који је увек био афирмативан али критички настројен. С тим у вези, он је додао да су крајности технолатрије и технофобије стране православном предању, те да православни хришћани итекако треба да користе информационе технологије, али увек аналитички и критички, показујући тиме правилан однос према творевинама људског духа. Пошто је навео неколико поља на којима Црква користи или треба да користи информационе технологије, Суботић је отворио тему информационог тоталитаризма, биометријске идентификације и централизоване базе биометријских података као претече тоталитарнијих пројеката интеграције свих докумената под један информациони кључ, елиминације анонимности токова новца и минијатуризације система у виду поткожних чипова, што су, по његовим речима, кораци које би наредне деценије доносиле са собом уколико се човек критички не односи према оваквим пројектима. Нагласио је и историјски значај Жичког симпосиона, првог научног скупа у Србији који се позабавио овом проблематиком.
Александар Павић је детаљно изнео све правне, безбедносне, политичке и етичке мањкавости и пропусте новог закона о личној карти, наглашавајући да је у питању флагрантно кршење права и слобода грађана. Посебно су истакнуте безбедносне импликације, уз навођење врхунских светких стручњака за безбедност. Павић је изнео и неколико поређења са напредним земљама, у којима се види је Србија овакав систем идентификације грађана озаконила на начин једне деспотије. Као начин борбе против овог вида информационог тоталитаризма Павић је истакао законита средства, наводећи да је у току писање тужбе Уставном суду Србије од стране стручног тима правника, као и развијање иницијативе за прикупљање потписа за парламентарно оспоравање овог законског акта који је у колизији са низом домаћих законских аката. Посебно је нагласио да се овој борби прикључује све већи број људи, међу којима немали број стручњака из области информатике, права, безбедности, криптологије и економије, те јавних и угледних личности, чак и из саме владе, напомињући храбро иступање Владимира Божовића.
Каснија дискусија је била веома општирна и плодна. Присутни грађани су желели да знају како могу да одбране своја права на приватност и која су законска средства за то, колико времена је преостало за коришћење старих личних карти, да ли постоје политичке странке које су отворено против овог пројекта. Велики број пристуних је питао како може директно да се укуључи у целу акцију. Констатована је парадоксална чињеница да је управо овај тоталитарни пројекат ујединио грађане Србије различитих политичких ставова, јер је то први пут да против једне ствари потпуно спонтано устаје и политичка левица и десница. Истакнута је и аналогија са борбом за Косово и Метохију, јер у оба случаја постоји ослонац на основне правне постулате, принципе безбедности и етике са једне стране, а чист политички рачун и сумњиви послови са друге.
Цео скуп је пратило неколико телевизијских станица. После трибине пристутни су могли у неформалном разговору да директно од излагача сазнају више детаља о теми.