Реч стручњака: Вакцине су често опасније од болести
Subota - 14.03.2009
Према календару обавезне имунизације у Србији, дете у прве две године живота прими чак 14 вакцина.
Неке међу њима, као што су вакцина против хепатитиса Б и комбинована вакцина против малих богиња, заушки и рубеола (ММР), у свету су, како за „Ало!“ прича проф. др Бранислав Несторовић са Универзитетске дечје клинике у Београду, довеле до озбиљних нуспојава, укључујући психичка оштећења, па чак и смрт. Занимљиво је да у Србији по закону лекар нема право да објави податке о негативним ефектима вакцине. Један од занимљивих примера је прича о вакцини против хепатитиса Б, која је између 1994 и 1998. године у Француској усмртила више стотина људи. Потом је 1998. године повучена из промета, а подигнута је оптужница против шефова две фармацеутске куће („Санофи“ и „Глаксо“) и они се, према речима проф. Несторовића, још терете за убиство из нехата и прикривање података.
-Годину дана касније, вакцина је наводно побољшана и враћена на тржиште, али је поново изазвала разне проблеме. И онда се појавила 2001. године у Србији и Републици Српској као хуманитарна помоћ - каже др Несторовић. Он истиче да није утврђено да ли уопште треба вакцинисати малишане против ове болести.
-Епидемиолошки се најпре мора утврдити учесталост хепатитиса Б у Србији. Ми уопште не знамо колико носилаца вируса имамо. Како онда знамо да је то ризик? Треба најпре тестирати 20.000 добровољаца свих узраста, па онда ставити вакцину као обавезну - истиче др Несторовић.
Др Несторовић наводи и податке за вакцину против грипа, чија је ефикасност, како он каже, 20 одсто, а при том има низ нежељених ефеката.
-Десило ми се немали број пута да ме, када изнесем податке да вакцина за грип изазива неуролошке поремећаје, проблеме са јетром и пролазну парализу, питају: „Где то пише?“. Када кажем да то пише у упутству, нико не може да верује. Да ли се неко запитао шта то значи „пролазна парализа“? Колико пролазна - пет минута, два дана или пет година - пита Несторовић.
Велику пажњу јавности у свету изазвало је откриће да се ММР вакцина може довести у везу са наглим порастом броја аутистичне мушке деце. - Аутизам је био потпуно непознат до увођења вакцина, а сада расте по невероватној стопи код мушке деце. Тако је у Америци пре 20 година било једно оболело дете на 1.600 дечака, а данас је један на 82 - наводи Несторовић и додаје да је све већи број деце који имају поремећај пажње и хиперактивност.
Чега све има у вакцинама
-Ћелије мајмунских бубрега -Телећи серум -Говеђи серум -Црвена крвна зрнца беле овце -Течност из мехурића телеће коже -Пилећа ембрионска течност -Ћелије из абортираног људског фетуса -Зечји бубрези
http://www.alo.rs/vesti/13103/Vakcine_su_cesto_opasnije_od_bolesti