За живот без жига

У „Галерији науке и технике”, 18. јула 2006, у организацији Друштва за информатику Србије, одржан је округли сто под називом “Да ли електронска лична карта угрожава приватност грађана?“.

Стручност и број учесника скупа, обрађене теме, број посетилаца и порука скупа, сврставају га по важности одмах после Жичког симпосиона (првог скупа ове тематике одржаног у Србији).

Према процени нашег Удружења, порука која је упућена са скупа, иза које су стали сви учесници (укључујући модератора) осим једног, јесте једна од најбитнијих порука које су упућене режиму и јавности и представља, можда, преломну тачку у даљем одвијању борбе за грађанска права по овом питању.

Ток дискусије био је следећи:

Први је говорио мр Ратимир Дракулић са ФОН-а, који је објаснио историјат права на приватност и чињеницу да се морају разликовати подаци о личности од личних података, што је у контексту биометријске идентификације веома битно. Навео је и да у Србији право на приватност није толико добро дефинисано колико је то случај у англосаксонским земљама из којих оно и води порекло.

Други говорник је био Драган Максимовић, начелник Управе за информационе технологије МУП-а. Господин Максимовић је прочитао унеколико модификовано званично саопштење МУП-а: да је у питању smart технологија, да неће бити злоупотребе податка, да је систем уведен због унапређења борбе против криминала и унапређења рада, као и остале спецификације које можете прочитати на сајту МУП-а у званичним саопштењима. Објаснио је и на који начин ће се користити наведени систем, те шта ће садржати нови образац. Такође је навео да ће систем садржати и специјалну заштиту која ће чувати податке од неовлашћеног приступа.

Трећи говорник је био Владимир Божовић, генерални инспектор МУП-а, који је по нашем мишљењу дао најопсежнију критику пројекта биометријских личних карти, и то са правног аспекта. Господин Божовић је навео да је пројекат био проблематичан од самог почетка, јер су прекршени системски закони и процедура, наводећи да је веома разочаран чињеницом да садашњи режим није одреаговао како треба и суспендовао цео систем, јер би једино на такав начин права грађана била одбрањена. Божовић је упитао да ли је смисленије било давати 100 милиона евра на куповину опреме која нам не треба, јер МУП одлично функционише и са досадашњим системом, или уплатити тај новац у Фонд за Косово или, барем за побољшање материјалног стања радника МУП-а.

Поставио је и отворено питање шта би се десило са британском владом Тонија Блера да су прво купили опрему, а потом покреули парламентарну расправу о томе, која ни данас није приведена крају. На крају је прочитао просечну листу образовног профила у шумадијском МУП-у, у којој је било разних струка (металоглодача, металостругара, машинбравара…), а информатичара ни у траговима, успут поставивши питање ко би чувао биометријске податке и са којим знањем.

Наглашавајући да је овакве скупове требало организовати много раније, Божовић је рекао да ипак остаје 6 месеци времена да се јасно покаже став јавности и да се у складу са изврше промене закона.

Следећи излагач био је мр Зоран Савић из фирме CoreBioID, који је прецизно изложио информатичку разлику између различитих врста електронских карти и обајснио шта је smart чип и начин рада контактног микроконтролера. Господин Савић се позитивно изразио о smart чиповима, али превасходно у оквиру њихове употребе у економским трансакцијама. Његов став је био да не постоје значајне разлике између биометријских података на папиру и у дигиталном облику, те да овај систем представља најмодерније решење међу електронским картама.

Потом је излагање почео ђакон Радош Младеновић, који је прочитао тачке Жичког симпосиона, првог стручног скупа у Србији који се позабавио овом проблематиком.

Ђакон је навео да је овај пројекат неприхватљив са становишта хришћанског поимања слободе, да је тоталитаран у својој суштини и позвао на потребу да се поштују права човека и грађанина, те да је кључни проблем не у самим smart картицама, колико у централизованој бази података. Подсетио је да су и постојеће карте са ЈМБГ-ом наслеђе Гестапоа, које су комунисти после Другог светског рата директно преузели.

Напоменуо је и ставове Синода неких од помесних цркава по овом питању. Нагласио је да ће овакав начин увођења тоталитарних метода идентификације, уколико остане на постојећој обавезујућој основи, сигурно довести до разих видова грађанске непослушности и интензивних протеста реалигиозних група.

Социолог мр Триво Инђић је говорио о етичким аспектима целог проблема, подсетивши на начелна питања о идентификацији грађана и њиховом решавању у оквиру различитих државно-правних система. Господин Инђић је изнео низ примедби на нови Закон о личним картама, појединачно наводећи проблематичне чланове тог акта и предлоге њихове измене. Посебно се осврнуо на кршење приватности у САД преко Patriot act-a, као и на стање у Великој Британији по питању биометријских докумената. С тим у вези, посебно је нагласио став мислећих људи Велике Британије да централизована биометријска база података мења природу државе.

Информатичар и теолог Оливер Суботић је своје излагање започео ставом да је у питању пре свега правни проблем, слажући се са излагањем Владимира Божовића. Господин Суботић је затражио терминолошку прецизност, наводећи да је назив скупа требало да буде одређенији, јер треба правити разлику између биометријских и обичних електронских карти. Због великог броја додатних информација какве су фацијалне особености, није се сложио са мишљењем да су биометријски подаци на папиру исти као они у дигиталном облику. Сложио се са ставом ђакона Младеновића да је основни проблем централизована база, а оспорио је делове текста из дневне штампе у којима званичници МУП-а наводе погрешну листу земаља са биометријским документима. На крају је позвао на компромисно решење у виду необавезне замене старих докумената и давање биометријских података на добровољној бази.

Последњи излагач је био криптолог Александар Трифони, који је говорио о криптолошким аспектима целог проблема, могућности продора у систем од стране трећих лица, потреби да овај систем испитају домаћи информатички стручњаци и о чињеници да је за сличне пројекте било потребно улагати у домаћу електронску индустрију. Навео је да је упад у обезбеђене системе могућ, али да га веома тешко могу извршити појединци-хакери.

После уводних излагања, модератор Никола Марковић је дао своје виђење проблема, наводећи мањкавости Закона које је он приметио, поготово у односу на Устав.

Модератор Марковић је потом дао реч публици која је имала доста питања која су највећим делом била крајње критички интонирана, у смислу захтева од државе да се овај волунтаристички пројекат обори или да се уводи на добровољној бази.

На крају је модератор прочитао сиже дискусија, у пет тачака, у којима се између осталог тражи критичка анализа целог пројекта и закона и сугерише право на избор алтернативног вида идентификације без биометријских података сторнираних у централизованој бази.

На те тачке додатак је имао Владимир Божовић, захтевајући да се стави и тачка у којој се од државе захтева детаљно испитивање процедуралних пропуста и нелегалности овог пројекта од самог почетка.

Сви учесници скупа, осим Драгана Максимовића, су се сложили са предложеним тачкама Закључка као својеврсном поруком скупа упућеној јавности и режиму.

Закључке ћемо објавити у оригиналу пошто их добијемо од ДИС-а.

Н.В.О. “За живот без жига”
19. 07. 2006.