Где год да сте, снимљени сте

Са близу пет милиона камера, Британија може да се похвали најобухватнијим видео-надзором у свету

Контролна соба Вестминстера

После посете Лондону мали је број туриста који могу да се похвале да имају 300 својих фотографија. Међутим, толико их је пута, највероватније, ухватило „око” безбедносних камера за надзор у британској престоници у току само једног дана. Већина пролазника није ни свесна да, дубоко испод тротоара по којим ходају, испод кухиња ресторана и канализационих одвода, њихове дигиталне слике путују ка екранима плазма монитора.

Са близу пет милиона оваквих камера размештених по целој земљи, Британија може да се похвали видео-надзором најобухватнијим у свету. Делимично захваљујући историјским нападима ИРА и садашњој претњи од међународног тероризма после напада 11. септембра 2001, мрежа надзора се током протеклих неколико година проширила невероватном брзином.

Користећи најновију даљинску технологију, камере ротирају 360 степени 365 дана у години и дају високотехнолошку верзију онога што је енглески филозоф из 18. века Џереми Бентам назвао „паноптикум” – простор у коме људи могу константно да буду надгледани, а да ни у једном тренутку тога нису свесни.

Руку на срце, тешко да ико може да избегне 96 камера на аеродрому Хитроу, 1.800 на железничким станицама, 6.000 у лондонској подземној железници, 260 око Парламента, 230 за препознавање регистарских таблица у центру града и десетине оних које надгледају улице Вест Енда.

Поред ових јавних камера, готово да свака фирма – од најмање продавнице кебаба до чувеног „Херодса” – има свој приватни систем за надзор. Само чувена робна кућа „Селфриџиз” има око 4.000 камера.

Прва координирана употреба јавног надзора уведена је после крвавих напада ИРА у лондонском Ситију почетком деведесетих. Тада је око овог финансијског кварта подигнут такозвани прстен од челика, који се састојао од безбедносних контролних пунктова и камера које аутоматски бележе регистарске бројеве возила.

Ускоро су камере за надзор постале начин за спречавање криминала који се најбрже развијао. Како каже представник за штампу Министарства унутрашњих послова, влада је током протеклих седам година за ову врсту надзора потрошила око 170 милиона фунти (око 250 милиона долара; 184 милиона евра).

На основу истраживања Центра за криминологију и кривично правосуђе на универзитету Хал, данас је за сваких 14 Британаца који живе у Лондону „задужена” по једна камера.

И поред овога, групе за заштиту људских права плаше се да су предности и заслуге оваквог система пренаглашене. „Чини нам се да је људима дат лажни осећај сигурности јер верују да камере спречавају нападе, силовања и сексуална насиља, што није тачно”, каже Бери Хјугил, директор комуникација у групи за заштиту људских права „Либерти”.

„Највеће примедбе односе се на то што је Британија постала светски лидер у коришћењу камера, а да тога нико није била свесна”, каже Хјугил. Осим овога, постоји бојазан да камере у градским центрима не заустављају криминал већ га само премештају у друге области.

Испод Трокадера на Пикадилију, у централном делу Лондона, обучено особље током 12-часовне смене у контролној соби Вестминстера посматра више од милијарду слика које сними 160 камера. Док седе испред зида од 48 монитора и компјутеризоване карте читаве области, запослени могу мануелно да манипулишу камерама постављеним високо изнад глава пролазника и да зумирају лице неке особе или регистарску таблицу са раздаљине веће од 75 метара.

Вестминстерски систем, који надгледа највећи број туристичких атракција у Лондону – Пикадили, Лестер сквер, Ковент Гарден, Оксфорд Стрит и позоришни кварт Вест Енд – у заједничком је власништву локалних власти, градске полиције и независног труста. Ово партнерство омогућава директну везу монитора са полицијом и власницима локалних радњи како би се евентуални проблеми решавали одмах, а не пост фестум.

„Уколико приметим нешто што би могло да буде злочин или било какав преступ, притиснем дугме и све се снима у реалном времену, слика се шаље полицији, а на њима је да процене шта да предузму”, каже један од запослених у контролној соби.

Лондонска мрежа за надзор постала је толико славна да се у подацима објављеним почетком марта наводи да је више од 6.000 званичника из 30 земаља дошло да нешто научи баш у овом центру. Међу њима је био и градоначелник Балтимора који тренутно ради на увођењу истог система у Мериленду. Поред њега Вестминстер су посетили званичници полиције из Сао Паула, али и они из Кине.

Да би се обезбедила приватност, тим аматера ревизора редовно ненајављено долази у контролну собу да би проверио траке. Већина слика чува се 31 дан, мада на захтев полиције тај период за одређене снимке може да буде и дужи.

Сања Стијовић [објављено: 29/03/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Gde-god-da-ste-snimljeni-ste.sr.html