За живот без жига

Прикупљањем биометријских података у ултимативном погледу држава шаље сигнал да је неповерљива према свим грађанима, без изузетка

Пропагандисти биометријских докумената у Србији као један од главних аргумената (поред савремености) наводе повећање безбедности података. Вероватно не знају да је Брус Шнајер, (човек из чијих уџбеника уче о криптографској заштити), још пре две године оспорио безбедност података биометријских пасоша. Није једини – годину дана касније сличан закључак је донео и реномирани FIDIS конзорцијум. Ако ништа, то бар говори да је за почетак паметно сачекати искуства других земаља и не журити превише.

Но, и да су ствари у том погледу потпуно чисте, не може се све свести на један аспект. Наука без етике опасна је ствар – гасне коморе и нуклеарне бомбе својевремено су били врхунски домет науке и „савремености”, али најнижи домет људске етике. Ова проблематика није примарно технолошког, већ етичког и друштвеног карактера. Она прети да из темеља редефинише однос грађанина и државе под утицајем културе безбедности – биометријске личне карте и пасоши почињу агресивно да се намећу тек после догађаја од 11. септембра и то директном политиком застрашивања грађана. Нико, међутим, до дана данашњег није објаснио на који начин би биометријска документа спречила терористичке нападе – свима је јасно да терористи крију своје намере, а не идентитет… Са друге стране, прикупљањем биометријских података у ултимативном погледу држава шаље сигнал да је неповерљива према свим грађанима, без изузетка. Поборници биометрије у Србији кажу да је „мастиљава” биометрија и раније узимана од свих грађана, а не само од криминалаца. „Заборављају”, при том, да наведу да је то наслеђе комунистичког режима, да то није био биометријски систем идентификације у ужем смислу и да није постојала централна биометријска база.

Објективност наших политичких и медијских кругова када је реч о овом питању на веома је ниском нивоу – како иначе тумачити чињеницу да се сваког дана у јавности као мантра понавља да је биометријски пасош услов за безвизни режим за грађане Србије, а да ниједном није прокоментарисана непопуларна чињеница да Хрватска нема такав пасош, а годинама има безвизни режим са већином чланица ЕУ и парадокс да Македонија више од годину дана има уведен биометријски пасош, а од безвизног режима нема ни почетно „б”? Уз то, вреди упитати хоће ли ће гдин Божидар Ђелић у контролним шалтер-посетама МУП-а проверити и да ли службеници уредно обавештавају грађане о могућности да узму личну карте без чипа, с обзиром на све већи број верника који се свештенству СПЦ-а жале да их нико не пита за избор осим ако то сами претходно не траже (одатле је и јасно зашто је толико број људи „изабрао” личну карту са чипом)? Зашто у штампаним и електронским медијима не можемо да прочитамо да је влада Немачке под притиском левичарских странака и мислеће јавности прошлог месеца одустала од обавезног узимања биометријских података грађана за нову личну карту? И колико људи у Србији зна да ће конзервативци у Великој Британији повући биометријске личне карте ако дођу на власт? Много је питања која чекају на одговор наших политичара и „независних” медија – да ли ћемо га већ једном добити.

Треба нагласити и то да су биометријски системи идентификације далеко проблематичнији због токова које отварају у будућности, него због онога што већ јесу. Развојем оваквих или концептуално сличних система држава тоталног надзора може постати реалност у наредним деценијама. Успостављању тзв. информационо контролисаног друштва посебно погодује концепт централне базе података и коришћење универзалних идентификатора, уз постепено укидање анонимности приликом обављања електронских трансакција. Форсирање биометрије приликом купопродајних услуга (попут biopay концепта, где купујете јефитније ако оставите отисак прста на апарату) додатни је стимуланс за такав развој догађаја. Уколико би анонимност токова новца једног дана била уништена, то би био крах слободног друштва. Појединац под надзором постао би опортуниста у сваком погледу. Стога је важно увидети потентност концептуалне стране биометријских система идентификације, а не само садашњу парадигму. Да ли је то неко поменуо Мишела Фукоа?

Са друге стране, чип на данашњим личним картама за коју деценију могао би еволуирати до имплантат-биочип решења, што је само по себи неприхватљиво. Тачније, данас је неприхватљиво – с обзиром на агресивну и крајње нелојалну кампању пробиометријских кругова. Не бих се зачудио да кроз двадесетак година то буде сасвим нормална ствар, под истим претпоставкама савремености и безбедности. Тада ће се то вероватно рекламирати и као модерни пирсинг.

СПЦ је била веома активна по питању дебате о биометријским системима идентификације, организујући прве стручне скупове и дајући иницијативе за израду првих научних студија. Владино решење да грађани могу да бирају између личне карте са и без чипа плод је те активности и могућност за све грађане који цене своју приватност и гледају мало даље у будућност. А таквих је пуно и међу верницима и међу атеистима.

www.covekitehnologija.com

Ђакон Оливер Суботић [објављено: 19/08/2008]

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Biometrija-i-propaganda.sr.html

—–

Ненад , 19/08/2008, 02:54 Ко прими ђавољи жиг нека буде проклет.

Jovan , 19/08/2008, 10:18 Prosto nisam mogao da verujem da na ovu temu nije bilo reakcije kompetentnih institucija i inelektualaca, a onda sam zaključio da je sve pod kontrolom i da ih zbog cenzure i ne može biti. Pohvale Politici za ovaj tekst.

slučajni prolaznik , 19/08/2008, 10:23 Džaba, gospodine Olivere, neko mora da se “utali” u toj priči…

Emir Hadziahmetovic, 19/08/2008, 12:49 Salam alejkum! Drago mi je vrlo da aktivno lice pravoslavne konfesije ovako dobro pise i razmislja. Sta vise, pokazuje mladi djakon SPC izuzetno poznavanje problema. Nadam se da ce i druge konfesije u Srbiji (pre svega mislim na moju, islamsku, a zatim i na rimokatolicfku i jevrejsku yajednicu), dati svoje misljenje i koordinirati akciju sa SPC.

Нико Бар., 19/08/2008, 14:29 Драги господине, уместо тражења некакве компликоване позадине нових исправа: да ли је то осујећење слободе, да ли је на делу глобалистичка или локална контрола људи, да ли је то знак новог доба које ће усађивати чипове у тело итд.,ја мислим да треба постављати једноставнија питања. Уместо оног, метафорички речено, познатог француског израза “шерше ла фам”, у нашим условима само треба потражити ко је зарадио у том послу паре.

Sanja Micic, 19/08/2008, 16:56 Zašto niko ne želi da posluša savet Crkve? Očigledno je da je ovo apsolutna kontrola gradjana, uskraćivanje slobode i “žig zveri” bi trebao da se javno osudi. Hvala za predivan tekst, ima još tekstova o “žigu zveri” na sajtu SPC.

Ljilja , 20/08/2008, 04:28 Odlican clanak Gospodine Suboticu. Na zalost i nasoj zemlji obicni ljudi malo misle i malo znaju pa ih je lako prevariti.

Gordana, BG, 20/08/2008, 09:45 U drzavi u kojoj se prevarama svakodnevno otimaju ogromne pare, a vlast kohabitira sa otimacima i nije toliko bitno ko je u ovom poslu enormno zaradio. Primarno je to da u vezi licnih isprava nije ni bilo prave javne rasprave i da su gradjani PROTIV ovako drskog vida kontrole, a ove na vlasti to nije briga. Zarada drzave i pojedinaca je u ovom slucaju minoran problem. Ocigledno je da su oni koji su onu odluku izgurali u parlamentu ispostovali svoj deo dogovora sa zapadnim gazdama, jer je Srbija bila i ostala ogledno dobro. Ovde se neradi o “teoriji zavere” za koju nas tako cesto optuzuju, ovo je mnogo perfidnije, jer se radi sve javno, ali na mala vrata, pa se i protiv volje gradjana to postavlja kao njihova obaveza. Sada se vec na zapadu provlaci ideja o cipoanju ljudi obolelih od side… Poenta nije u nametanju, jer te zapadne patokrate znaju da nametanje stvara otpor. Oni ce napraviti- obezbediti situaciju gde ce ljudi sami traziti resenje i Oni ce ponuditi mikrocip “kao zalog bezbednosti”. A da li bezbednost moze da ide preko najgoreg vida determinisanosti? I autor teksta gresi u misljenju da ce se za 20 godina mikrocip implantirati pod kozu, taj proces ce se odvijati daleko brze - vec kad istekne petogodisnja vaznost onih koje se izdate od sada do pocetka 2011., sto znaci vec od 2016. godine. To znaci da cemo docekati “spremni” proglasenje Novog Svetskog Poredka 24.06.2017. Cini mi se da smo ovu bitku izgubili u startu, i oni koji se sa ovim cinom kontrole ne slazu imace samo dve mogucnosti, da zive kao otpadnici od drustva u sumi i bez licnih dokumenata ili da mole Boga da nesto osujeti NWO ili da sami rade na tome. Nasi vlastodrsci racunaju na slabu informisanost i umor naroda da se bavi ovim pitanjem. Dragi sugradjani dovoljno je na netu da ukucate reci cipovanje ljudi i dobicete poreko 500 tekstova i polemika na nasem jeziku. Razmislite, mi smo vlasnici pasa i cipujemo ih da bi imali kontrolu nad njima, a ko to zeli kontrolu nad nama?