Pasoši stižu tek na jesen
Prenosimo još jedan napis o skorom početku izdavanja biometrijskih pasoša u Srbiji, obraćajući posebnu pažnju na činjenicu da se operativni sistem za čipove u srpskim pasošima ugrađuje u jednoj sve samo ne prijateljskoj zemlji - Nemačkoj.
Pitanje za MUP Srbije glasi: da li čipovi na srpskim pasošima prolaze kroz domaće atestiranje, da bi se znalo da li su u njih ugrađeni skriveni programi za nadzor i prenos ličnih podataka građana Srbije u nepoznate centre u inostranstvu?
Ovo pitamo ne zato što očekujemo odgovor, već da niko iz MUP-a ne bi sutra mogao da pere ruke od bezbednosnih problema koje ćemo tek imati.zbog načina na koji su pasoši i lične karte uvedeni u Srbiju.
Info služba “Za život bez žiga”
Pasoši stižu tek na jesen
I. MIĆEVIĆ, 25.06.2008 20:18:36
MASOVNA isporuka pasoša MUP-u, ako usput ne iskrsne neki novi problem, počeće od polovine jula. A posle toga trebalo bi da počne i njihovo izdavanje građanima. Realno je da nove putne isprave građani počnu da dobijaju tek od septembra, najavio je u sredu novinarima Ljubiša Vuletić, direktor Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca (ZIN). Zastoj je nastao u proizvodnji polikarbonatske strane (na kojoj će se nalaziti podaci vlasnika), pa je do sada isporučena samo mala količina, dovoljna za izradu 2.000 pasoša i 1.000 specimena, koji se šalju stranim predstavništvima kako bi kasnije, na osnovu njega, pasoš na granicama bio prepoznat.
Vuletić je još jednom rekao da mu nije jasno zašto je potpredsednik vlade Božidar Đelić optužio Narodnu banku Srbije i ZIN za kašnjenje isprava, kad je svakodnevno bio obaveštavan dokle je stigla nabavka i kako napreduje izrada.
- Realan rok za pripremu i štampanje novih pasoša u svim zemljama je dve godine. A mi smo posle 18 verzija izgleda isprave, od MUP-a konačnu dobili 18. januara - rekao je Vuletić. - Odmah smo naglasili da ni april, ni jun nisu realni rokovi. Ali, potpredsednik vlade rekao nam je da budu gotovi do 23. juna. Poručili smo tada da je realno vreme izrade devet meseci. Ali, mi smo samo tehničari i ne propisujemo rokove, tako da nas niko nije slušao.
Na naše pitanje da li to znači da su potpredsednik vlade i naš tim koji pregovara o stavljanju Srbije na belu šengensku listu svesno licitirali rokovima, Vuletić je rekao: - Nismo mi političari i ne smemo to da tvrdimo. Ali znamo da su svi bili upoznati sa tim šta se dešava. Iz ZIN-a su svakodnevno stizale informacije u Đelićev kabinet.
On je još jednom objasnio koliko je komplikovana i dugačka procedura nabavke repromaterijala, koliko traju tenderski rokovi… Dve vrste hartije nabavljaju se iz Švajcarske, polikarbonati iz Nemačke, kinegrami iz Švajcarske, korice iz Amerike… Za svaku od komponeni u svetskim fabrikama čeka se od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
- Jedini način da izdavanje počne ranije bio je da prvih 250.000 knjižica napravimo u inostranstvu, dok čekamo da nama stigne sve što je potrebno za proizvodnju - objasnio je Vuletić. - Ali, to bi državu koštalo mnogo više, i zahtevalo bi dodatna sredstva iz budžeta. Ovako, za početak izrade pasoša bilo je potrebno 30 miliona evra.
Na kraju, Vuletić je dodao da jul, kako je rekao Božidar Đelić, nikako nije pravi rok za izdavanje pasoša. A, razlozi - još nije počela masovna proizvodnja, gužve na šalterima za izdavanje putnih isprava ionako su leti prevelike, a i građani bi zbog dugačke procedure rizikovali da im propadne uplaćeni godišnji odmor.
Mnogo je realnije, smatra on, da izdavanje počne na jesen. A kada stigne dovoljno polikarbonata iz Slovenije, dnevno će na novom pogonu ZIN-a moći da se štampa po 10.000 pasoških knjižica.
POČASNI PASOŠI - OKRENULI smo naglavačke Evropu da bismo na vreme završili prva 204 počasna pasoša - priča Vuletić. - Bili su gotovo u poslednji čas, trećeg maja u pola pet ujutru. I što se tiče izrade, njihovi vlasnici mogu da putuju gde hoće. Problem je što nisu pre toga, kako bi trebalo, izrađeni i u svet poslati specimeni, kako bi pasoš bio prepoznat. Tako su neke zemlje, na primer Francuska, pristale da stave vizu u ovaj pasoš, iako nisu dobili specimen. A Holandija je odbila da to uradi.
ČIPOVI SA FILIPINA - NAJVEĆI problem jeste nabavka čipova, jer ih sada naručuju mnoge države - objašnjava direktor ZIN-a. - Čipovi se prave na Filipinima, pa se šalju u Nemačku, gde im se ugrađuje operativni sistem. Zatim se vraćaju na Tajland da im se napravi antena. A poslednji postupak, pre isporuke, jeste pakovanje u troslojni polikarbonat. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=123532&datum=2008-06-26