За живот без жига

Biometrijski podaci

Piše: Jelena Matijević

Od 14. jula 2006 godine, kada je izglasan novi Zakon o ličnoj karti, među građanima ne jenjavaju rasprave o tome koliko će biti zaštićena ili ugrožena privatnost svakog državljanina Srbije. Odredba Zakona da obrazac lične karte sadrži prostor za tzv. „kontaktni mikrokontroler”, izazvala je polemiku da li će čip sa ličnim podacima moći da se očitava na daljinu i koliko će time biti ugrožena privatnost ljudi. Prilikom donošenja ovog Zakona nije se vodilo računa ni o tome koliko su državljani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je čitav sistem „ranjiv na zloupotrebe”.

Osim različitih udruženja, nevladinih organizacija i uglednih pojedinaca, ovom Zakonu, kao i načinu na koji je donet (bez javne rasprave) usprotivila se i Srpska pravoslavna crkva. Sveti arhijerejski sabor SPC je, 6. oktobra 2006. godine i javno zatražio da se Zakon o uvođenju biometrijskih ličnih karata stavi van snage. Slično su odreagovali i Sinodi Moskovske patrijaršije, Ukrajinske crkve, Atinske arhiepiskopije i Svete Gore, koji su se u svojim zemljama oglasili protiv uvođenja ličnih dokumenata sa čipom. U grčki zakon, sličan našem, pod pritiskom Atinske arhiepiskopije, dopisan je član po kojem svako ko neće biometrijsku, može da dobije alternativnu ličnu kartu. Još jedna zemlja članica Evropske unije, Portugalija, odbila je čak i uvođenje jedinstvenog matičnog broja građana, dok je britanski Parlament glatko odbio mogućnost uvođenja ovakvog načina identifikacije.

Oni koji su se kategorično protivili ovim ispravama u Srbiji bili su ohrabreni odlukama evropskih zemalja, a glavni argument stalnog protesta svodio se na konstataciju kako biometrijske lične karte vlasti daju neograničenu moć, pa je otuda i „potekla” žurba da se u Srbiji taj posao završi što pre. Većina srpske javnosti, tako je bila gotovo preplašena mogućnošću da će Srbija biti prva zemlja u Evropi u kojoj će biti uvedene lične karte sa čipovima.

Javno izrečena razmišljanja pojedinaca zasnivala su se na različitim teorijama: od mračne namere svetskih moćnika da potpuno kontrolišu sve naše građane do još jedne ucene u kojoj političari od žitelja Srbije prave zamorčad novog svetskog poretka. S druge strane, bilo je i onih koji su verovali kako su biometrijske lične karte potpuno prihvatljive za sve poštene građane, a da su problematične samo za one koji su se po bilo kom osnovu ogrešili o zakone – od sitnih lopova do terorista.

Bura u javnosti, kojoj je dobrodošao i stav SPC, rezultirala je Uredbom Vlade od 11. janura 2007. godine kojom se precizira Zakon o ličnoj karti. Ova Uredba o upisu podataka u obrazac lične karte propisuje da biometrijski čip neće biti obavezan deo novih ličnih karata.

– Pravilo je da nema čipa, a ko hoće čip može da ga dobije – objasnio je sutradan na konferenciji za novinare Dragan Jočoć, ministar policije. Posle usvajanja Uredbe, ministar je doneo i Pravilnik o ličnoj karti koji je objavljen u Službenom glasniku republike Srbije od 30. janura 2007. godine. U osnovnim odredbama pravilnika, jasno je definisano kako će u „gornjem desnom uglu biti digitalna slika otiska prsta imaoca lične karte”. Drugim članom Pravilnika, predviđeno je da se u obrazac lične karte može ugraditi kontaktni mikrokontroler samo ako se sa tim saglasi lice kome se lična karta izdaje i, u tom slučaju se, podatak o prebivalištu i adresi ne upisuje u obrazac lične karte.

Iako se učinilo kako je problem rešen, jer se osim otiska prsta na ličnim kartama neće nalaziti drugi biometrijski podaci, nove lične karte još nisu u upotrebi. Zapelo je kod (ne)odgovarajuće zakonske regulative, pre svega kod ne postojanja Zakona o zaštiti podataka ličnosti. Predlog ovog Zakona, nalazi se u skupštinskoj proceduri, ali ima onih koji smatraju da ima nedostataka i kako bi bilo dobro da se o ovom zakonskom projektu, pre usvajanja, ipak, povede šira javna rasprava. Savezna Republika Jugoslavija je još 1998. godine usvojila Zakon o zaštiti ličnih podataka, ali je zbog nedostatka mehanizama za njegovu primenu, nažalost, ostao samo mrtvo slovo na papiru.

Zbog svih ovih nedoumica ponovo je pokrenut niz tribina. Na raspravi o „Biometriji, bezbednosti i ljudskim pravima” u organizaciji Centra za civilno-vojne odnose, Rodoljub Šabić, poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, istakao je kako je primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koje obezbeđuju zaštitu podataka o ličnosti, danas više nego rizična. – Zanimljivo je da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni Zakon o zaštiti podataka ličnosti – naglasio je Šabić. – Specifičan je i fenomen da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da da informacije poput plate direktora javnih preduzeća i ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima.

Da je „mnogo manja šteta ako nekome ukradu pin-kod, nego biometrijske podatke, jer otisak prsta pripada pojedincu i ne može ga zameniti”, poručio je i đakon Oliver Subotić, autor knjige „Biometrijski sistemi identifikacije: kritički prikaz” i dodao kako prikupljanje biometrijskih podataka, zapravo ukazuje da između države i građana postoji nepoverenje, čime se prenebregava pretpostavka nevinosti kao osnovni princim nečije krivične odgovornosti.

S obzirom na to da je Srbija u predizbornoj trci i da će do konstituisanja novog saziva Skupštine i formiranja nove Vlade, „proteći još vode”, biometrijske lične karte neće građani Srbije neće imati još izvesno vrame. Većina ne skriva nadu da će njihovo izdavanje uslediti tek posle usvajanja Zakona o zaštiti podataka ličnosti i to onog koji bi trebalo da prođe široku javnu raspravu.

Čuvanje DNK uzoraka Policija uzima uzorak nečije DNK samo po nalogu sudije. Tako dobijeni DNK profil je zapravo spisak numeričkih brojeva koji ne može da se zloupotrebi, jer se iz njega samo zaključuje pol osobe. Međutim, kako saznajemo, problem može nastati sa čuvanjem DNK uzorka, jer se daljom analizom, naknadno može doći do mnogobrojnih drugih važnih podataka. Zato je u nekim zemljama, čuvanje takvih uzoraka – zabranjeno.

Vrebaju političare Da niko nije zaštićen od zloupotrebe biometrijskih podataka potvrdili su nedavno nemački hakeri koji su zapretili kako će objaviti otiske prstiju kancelarke Angele Merkel, protestvujući protiv nove Vladine odluke o uvođenju čipa s biometrijskim podacima - kao što su otisci prstiju ili skenir snimak oka - u pasoše. „Haos kompjuter klub”, najstarija hakerska organizacija u Nemačkoj, već je objavila otiske prstiju ministra unutrašnjih poslova, koje su skinuli sa čaše iz koje je ministar pio na jednoj debati. Time su jasno pokazali kako je lako manipulisati ličnim podacima, ne samo „običnih” građana.