Lična karta sa čipom korist za Velikog brata
Glas javnosti
Sve više se osporava uvođenje biometrijskih podataka u isprave
Lična karta sa čipom korist za Velikog brata
Saša Janković: Kada država uvodi bilo kakve mere, u vezi slobode građana, to mora biti sasvim opravdano uuu Rodoljub ŠabiĆ: Bili bismo među prvima koji imaju biometrijske lične karte, a među poslednjima koji nemaju zakon o zaštiti podataka uuu Bojana PaniĆ (MUP): Uzorak DNK se uzima isključivo na osnovu naredbe suda i policija to ne može da radi samoinicijativno
BEOGRAD - Uvođenje ličnih karata koje sadrže biometrijski čip sa podacima o građaninu Srbije naišlo je na brojne polemike i protivljenja, a među najglasnijima su predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Zbog toga je Vlada Srbije donela uredbu kojom se suspenduje deo Zakona o ličnoj karti. Zaštitnik građana Saša Janković smatra da prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su ili ne građani spremni da daju biometrijske podatke i koliko je taj sistem ranjiv za eventualne zloupotrebe.
- Kada država uvodi bilo kakve mere, koje stavljaju u pitanje slobodu građana, to mora biti s jasnim razlozima i potpuno opravdano - rekao je juče Janković na javnoj raspravi „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“.
—
CRKVA NA VREME UPOZORILA
- Uvođenje ovih tehnologija predstavlja samo početak globalnog totalitarnog društva. Uredba koja suspenduje deo Zakona o ličnoj karti nije najbolje rešenje, ali je u ovom trenutku je i to neko rešenje - izjavio je đakon Oliver Subotić, podsećajući i da je crkva svojevremeno, pre iznošenja kritičkog stava o biometrijskim ličnim kartama, angažovala timove stručnjaka, informatičara, psihologa, filozofa.., kako bi došla do zaključka o neprihvatljivosti zakonskog rešenja.
Subotić smatra i da s rezervom treba uzimati stavove kompanija koje proizvode i prodaju biometrijsku opremu, jer je njihov motiv svima jasan.
—
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nije potpuno protiv uvođenja novih tehnologija niti metoda koje mogu, na primer, da identifikuju pripadnike određenih kriminalnih grupa.
- Međutim, primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti, suviše je rizična. Bili bismo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti - rekao je Šabić.
Prema njegovim rečima sve što država ima u posedu treba da bude dostupno javnosti, izuzev malog broja informacija, među kojima su upravo podaci o ličnosti.
Specifičan je i fenomen, naveo je on, da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da daje informacije poput plata direktora javnih preduzeća i Ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima.
- Kontrola i mogućnost distribuiranja i manipulisanja informacijama postali su najveća sila - rekao je Šabić.
Sa druge strane, rukovodilac laboratorije Ministarstva unutrašnjih poslova za DNK analize Bojana Panić ocenila je da primena biometrije u identifikaciji građana može više da koristi nego što može da bude zloupotrebljena, a da je neophodno zakonski regulisati DNK evidenciju.
- Policiji su važne biometrijske karakteristike i služe za otkrivanje izvršioca krivičnog dela - istakla je ona na raspravi koju je organizovao Centar za civilno-vojne odnose.
Panićeva je ukazala da se uzorak DNK, kao biometrijski podatak, uzima isključivo na osnovu naredbe suda i da policija ne može da ga uzme samoinicijativno, a kriminalcima je, kako je naglasila, lakše da zaštite otisak prsta nego biološki trag koji ostavljaju. Zbog toga bi policija, po njenom mišljenju, trebalo da ima DNK bazu referentnih profila i bazu tragova koji se nađu na licu mesta, ali da je to nemoguće, zbog nepostojanja zakona.
Predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose Miroslav Hadžić je ocenio da nas sve čeka „budućnost Orvelovog Velikog brata“, jer je u mnogim društvima, pogotovo razvijenim, uspostavljen sistem kontrole kamerama, pod obrazloženjem da je to zbog saobraćaja.
On je upozorio da u Srbiji, pored službi bezbednosti, raste broj aktera koji stiču prava da primenjuju tehniku i mere nadzora, bilo da su ona zakonska ili ih sami prisvajaju, a da pritom nisu razrađena dokumenta za njihovu parlamentarnu kontrolu.
- To se odnosi i na pojedine delove državnog aparata, poput finansijske policije ili Uprave za sprečavanje pranja novca, koji mogu nekog da kontrolišu po nalogu svog direktora, ali i bez odluke suda - rekao je Hadžić.
Autor: B. Pantić http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-04-03-2008/licna-karta-sa-cipomkorist-za-velikog-brata