Italija najviše špijunira građane
Blic Italija najviše špijunira građane Autor: L. Joksimović | 29.02.2008 - 06:05
Evropska nacija koja je najviše izložena špijuniranju su Italijani, dok bi se Britanci mogli nazvati „najviše posmatranim“, s obzirom na to da njihova zemlja ima najbolji sistem prismotre na Starom kontinentu.
Institut „Maks Plank“, istaknuti istraživački centar, došao je do zaključka da su Italijani najviše izloženi špijuniranju. Institut kaže da Italija vodi u svetu sa 76 prismotri na 100.000 građana na godišnjem nivou. Iako italijanski ustav garantuje slobodu informacija, a uprava za zaštitu nacionalnih podataka je osnovana 2003, prisluškvanje telefonskih razgovora i sajber špijunaža veoma su korišćeni, ne samo od strane tajnih službi već i od sudstva. Prisluškivanje se obavlja uz pomoć privatizovanog italijanskog „Telekoma“, koji je u medijima često kritikovan da sarađuje sa tajnim službama. Brojni politički skandali otrkrili su do koje mere se privatni razgovori političara prisluškuju u Italiji.
Širom Britanije postavljeni su milioni skrivenih kamera, kako bi kriminal na ulicama bio suzbijen. Poznato je da su pripadnici gotovo 800 organizacija, uključujući policiju, lokalnu i centralnu vladu, tokom 2006. zatražili 235.000 puta, i u najvećem broju slučajeva dobili, sudsko odobrenje za špijuniranje građana.
Brojni su oni koji tvrde da Britanija ima najgori dosije, u takozvanom demokratskom svetu, po pitanju prismotre svojih građana, pa čak jednak sa „špijunskim društvima,“ kakva su Rusija i Singapur. U Nemačkoj vlada istorijski strah od državnog špijuniranja, koji datira iz vremena Štazija. Međutim, strah od terorizma naterao je vremenom nemačku vladu da preduzme oštrije mere.
Grci uživaju u privatnosti
Zemlja koja vodi u EU i čitavom svetu, kada je reč o zaštiti prava svojih građana na privatnost, jeste Grčka. Grčki ustav nalaže da su privatan i porodičan život nepovredivi, kao i svako slobodno komuniciranje građana. U decembru 2006. mobilna kompanija „Vodafon“ morala je da plati kaznu u iznosu od 76 miliona evra jer je prisluškivala više od 100 grčkih zvaničnika, uključujući i premijera Kostasa Karamanlisa.