Америчке полемике о прислушкивању сународничких комуникација „од интереса” за државне органе
ПОЛИТИКА
Од нашег сталног дописника
(Не)привлачне приче
Америчке полемике о прислушкивању сународничких комуникација „од интереса” за државне органе
Вашингтон, фебруара – Хало, чујеш ли ме. Најзад сам те добила. Позивамо вас на роштиљ. Долази познато друштво. Изоставили смо само оне, знаш већ које. Не знаш шта су нам направили!? Е онда, слушај…
То је био само почетак подужег рапорта једне путнице у вашингтонском метроу. Дама до ње није издржала до краја: „Побогу, престаните или бар будите тиши. Не могу више да поднесем вашу буку”.
Паћеница је помишљала да галамџику тужи за „звучно загађивање околине”. Ипак није остварила наум. Можда зато што се присетила да су овдашње власти махом заинтересованије за „шушорења” а не за „цику и писку”.
Надлежне, наиме, највише привлаче – поверљиве приче, које нису намењене трећим лицима, али које државни органи доживљају као да су „од јавног интереса”. Прислушкивања су стога, кажу, сада достигла ниво као у време председника Ричарда Никсона, који је – због претеривања у том ангажману – био принуђен да 1974. поднесе оставку.
Појачане мере
Завођење појачаних мера безбедности, после терористичких атентата пре готово седам и по година, наудило је, примећује се, светињи слободе изражавања. И у јавном а – више у приватном општењу, коме је била загарантована тајност.
Прислушкивање се раширило декретом председника Џорџа Буша, који је полицију ослободио обавезе да претходно прибави судску дозволу. Полемике о том овлаштењу – које администрација правда потребама „глобалног рата против тероризма” и неопходношћу да се „благовремено сазна шта непријатељ смера” – узела је маха. Активисти за људска права истрајно тврде да су том ванредном мером нарушени и неприкосновеност приватности и уставни поредак у целини.
Власт пориче да је починила прекршај. Сугерише да је само предузела кораке неопходне за одбрану земље, који су се показали продуктивним „јер нових терористичких напада није било после 11. септембра 2001”. У међувремену су, додаје се, благовремено предупређене многе завере…
Спор постепено превазилази и мучну диференцијацију на „безрезервне патриоте” и „оне који се закона држе ко пијан плота”. Пропису је важност истекла 1. фебруара, али га је Буш оснажио за још 15 дана „да би сенатори могли да боље поразмисле”, то јест да се приклоне новим председниковим настојањима.
Он има, како је објашњено, две додатне жеље. Прво да се његов декрет продужи неограничено. Друго, да се озакони имунитет телефонским компанијама, које су администрацији помагале у прислушкивању сународника, у име „борбе против тероризма”.
Сарадници државе на том фронту „не могу да буду осуђивани” – поручио је потпредседник Ричард Чејни. Само суд може да одлучи да је неко прекршио закон – узвраћају противници ретроактивног имунитета за „телефонџије”.
Већ је око 40 тужби, због нарушавања приватности, поднето против телекомуникацијских гиганата као што су „Еј-Ти енд Ти” и „Верајзон”. Представници тих компанија кажу да нису саучествовали са властима у прислушкивању. Захтев Беле куће да им се гарантује имунитет делује, међутим, као одбрана која потврђује заснованост тужби да су у „вишем интересу” деловали против сопствених клијената.
Републиканској Белој кући опозициони, лидери већине демократа у парламенту би да се некако дође до компромиса у стилу „и вук сит и овце на броју”. Није ни то једноставно. Демократски сенатор Кристофер Дод запретио је да ће „бескрајним говорима” блокирати изгласавање имунитета.
Док се званичници препуцавају, разигравају се – алтернативци. У име вашингтонске Америчке уније за грађанске слободе (АСЛУ), против наговештеног имунитета протестовала је њена директорка за правне послове Керолајн Фредериксон.
Различита улагања
Нарочито се активирао недавно створени Кредо мобајл, огранак телекомуникацијске компаније „Воркинг асетс” из Сан Франциска. Израсла из једног крила демократа, ова организација позива грађане да се одрекну услуга „проказаних моћника” и постану њени претплатници. У прогласу истичу својом предношћу то што „ми не сарађујемо с Бушовом администрацијом која без судске дозволе прислушкује грађане”.
Део зараде „Кредо мобајл” ће, како каже, уложити у прогресивне непрофитне саставе као што је, на пример, АСЛУ, па и за струје међу демократама. Уједно оптужује „Еј-Ти енд Ти” да је у лобирање међу политичарима утрошио „више новца, углавном на републиканце, него било која друга компанија”, а да је „са 90 милиона долара прилога политичарима, Верајзон надмашио и џинове као што су ’Филип Морис’ или ’Ексон’”.
Зарад одбране приватности, ’Кредо мобајл’ је прошле недеље позвао сенаторе – председничке претенденте у обе главне странке – да прекину изборне кампање и да се врате у Сенат и не дозволе усвајање имунитета за „компаније које су са администрацијом шуровале науштрб грађана, својих клијената”. За само 24 сата, на и-мејлове дотичних слило се укупно 60.000 таквих порука.
Предизборна кампања ипак није била прекинута. Наставља се и алтернативна акција да лична приватност остане неприкосновена колико и – приватна својина…
Момчило Пантелић [објављено: 03/02/2008] http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Ne_privlachne-priche.sr.html