Naučni skup BIOMETRIJA, LIČNA IDENTIFIKACIJA, BEZBEDNOST I SLOBODA
Na naučnom skupu pod nazivom BIOMETRIJA, LIČNA IDENTIFIKACIJA, BEZBEDNOST I SLOBODA, održanom20. marta 2007. godine, u sali Patrijaršije je proučena problematika biometrijskih sistema identifikacije iz informatičkog, etičkog, pravnog, teološkog, sociološkog i bezbednosnog aspekta. Na ovom simposionu se čulo više različitih mišljenja od strane fakultetskih profesora iz zemlje i inostranstva, stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, predstavnika Advokatske komore Srbije, bivših vladinih službenika i mnogih drugih. Na skupu su učestvovali i predstavnici Srpske pravoslavne crkve.
Skup su otvorili informatički stručnjaci sa tehničkim aspektima vezanim za biometrijske sisteme identifikacije i njihovu upotrebu u praksi, mogućnosti zaštite, zloupotrebe i odnosa sa ostalim tehnologijama. Govornici su imali različita mišljenja po pitanju same potrebe za ovakvim sistemima, načinu implementacije i mogućnostima zloupotrebe.
Sledeća sesija je počela predstavljanjem knjige BIOMETRIJSKI SISTEMI IDENTIFIKACIJE, autora Olivera Subotića, čiji je izlazak iz štampe i bio povod za održavanje skupa. U pitanju je prva srpska naučna studija iz ove oblasti sa kompletenom kritičkom aparaturom. Autor je, navodeći 15 tačaka zaključka svoje studije, pozvao ostatak srpske akademske javnosti da se uključi u debatu i da bude na nivou svoga vremena.
Treća sesija je bila usmerena na društvene implikacije biometrijskih sistema identifikacije. U okviru tog dela razmatrani su sociološki, etički i teološki aspekti ove problematike. Svi učesnici ovog dela su bili složni u oceni da biometrijski sistemi identifikacije nisu problematični iz tehničkog, već upravo iz antropološkog aspekta, uz različite stavove po pitanju konkretnog problema.
Poslednji deo skupa je bio posvećen politikološkim i bezbednosnim aspektima ove problematike, iz aspekta globalne paradigme, savremene kriptologije i vojnih doktrina.
Jedinstven zaključak svih učesnika skupa je da ova tema zahteva temeljnu obradu i da pre toga nije dobro ići na upotrebu, te da država mora uvažiti stav stručnih i akademskih institucija i zaštiti pravo na privatnost građana, uz izmenu postojećih i donošenje novih zakona. Kao primarno je navedeno obavezno unošenje teksta skorašnje uredbe o dobrovoljnosti u sam Zakon o ličnoj karti, čime bi se izbegla njeno potencijalno ukidanje, kao i donošenje adekvatnog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, svi učesnici su se složili da je koncept centralne baze biometrijskih i njima pridruženih podataka, uz mogućnost ukrštanja sa ostalim bazama preko JMBG-a, problem koji zahteva posebnu raspravu.