21. март 2007.

Заштита личности од чипа

Написано под: Почетна страна and Преносимо at 18:37

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22991

Политика

Заштита личности од чипа

Неопходно је усвојити измене Закона о личној карти, али и донети нови закон о заштити података о личности

У информационом друштву ризици по приватност су велики и зато је неопходно не само усвојити измене Закона о личној карти, већ треба донети и нови закон о заштити података о личности, порука је са јучерашње конференције у Патријаршији Српске православне цркве под називом „Биометрија, лична идентификација, безбедност и слобода”. Никола Марковић, из Друштва за информатику Србије, истакао је да је постојећи закон о личној карти у супротности са чланом 42 Устава Србије. Због чињенице да биометријске методе идентификације нису поуздане, Марковић се заложио за то да се изменама Закона о личној карти омогући право грађана на овај идентификациони документ без чипа.

„Неопходно је образовати нестраначко тело које ће контролисати спровођење принципа приватности и обезбедити стални мониторинг над базама података грађана”, истакао је Марковић, додајући да се Друштво информатичара Србије не противи електронској идентификацији, али да тај процес мора да буде правно регулисан и под контролом.

Контрола грађана у свету узима великог маха и Александар Павић из невладине организације „За живот без жига” износи пример Велике Британије где је два милиона камера постављено на јавним местима и у просеку сваки појединац у једном дану буде усликан 300 пута.

Говорећи о значају смарт картица у којима би требало да буду смештени биометријски подаци, Зоран Савић каже да су оне због високог нивоа криптографске заштите безбедне и да се њиховим уграђивањем у личне карте онемогућава издавање дуплираних докумената.

Оливер Суботић, аутор критичке студије „Биометријски системи идентификације”, која је јуче представљена, каже да су у Србији против садашњег закона о личној карти, који је донет без стручне и јавне расправе, устала прво СПЦ и мислећи интелектуалци. „Државни пројекат биометријског система идентификације грађана, представљен јавности 2003, а озакоњен 2006. године, представља класичну матрицу примењеног волунтаризма у области идентификационог менаџмента. Зато је реалан захтев научних кругова да се уведе мораторијум над широм применом биометријских система идентификације све док се не испитају постојећи правно-технички механизми безбедног коришћења”, упозорио је Суботић.

Говорећи о моћи и технологији надзора, Слободан Антонић је упозорио на то да садашњу владину уредбу, која је била изнуђена и донета уочи избора, по којој се уводи принцип добровољности око узимања личних карата са чипом, неки други министар може да промени. „Зато се Закон о личној карти мора мењати уколико Србија жели да буде слободно друштво”, рекао је Антонић.

Позивајући се на Откровење светог Јована Богослова, митрополит Амфилохије је рекао да постоје само два печата: печат Духа светог и антихристовски печат. Злоупотребом се биометрија од технологије претвара из слуге у господара, тако да виртуелна стварност угрожава човека, нагласио је владика Амфилохије. Подсећајући на јеванђелске речи „Шта ће човек дати у откуп за душу своју”, митрополит се заложио за правилан однос према технологији коју не треба претварати у идола.

М. Пешић

————————————————————————–

Амфилохију жао што је крстио Чеду

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је јуче да му је, због „реченице да се с тамјаном не иде у будућност, него рачунарима”, жао што је својевремено у манастиру Острог крстио председника Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића.

„Да сам знао да се на њега неће примити печат Божји, не бих га крстио под Острогом”, рекао је Амфилохије.

Он је објаснио да је Јовановића упознао на студентским демонстрацијама 1996/97. године, када су се пиштаљкама борили против Слободана Милошевића, и тада је он пожелео да се крсти. Фонет

[објављено: 21.03.2007.]

Нема коментара

Нема коментара.

RSS извор за коментаре на овај чланак.

Жао нам је, формулар за коментаре је тренутно затворен.

Услови коришћења и ауторска права
Даље публиковање текстова и садржаја у изворном облику са овог сајта дозвољено је уз услов да се на тај начин не остварује зарада и уз обавезно навођење сајта "За живот без жига" као извора, односно под ГНУ-овом слободном лиценцом за документацију. Овај сајт користи Вордпрес (WordPress). Вордпрес је слободан софтвер објављен под ГНУ-oвом општом јавном лиценцом, инсталација, подешавања и поправке — Иван Курћубић и Славољуб Поповић. Овај сајт има (углавном) валидан XHTML