Глас стручне јавности о Закону о личним картама
Преносимо ово изузетно битно обраћање г. Николе Марковића, председника Друштва за информатику Србије, објављено у рубрици “Одјеци” у најновијем НИН-у.
На веома сажет начин аутор аргументује проблематичност новог Закона о личној карти, као и изворне примедбе стручне јавности — које још увек нису уважене. Дакле, колико је ово битан преглед, толико је то и попис онога што још треба да се уради да би Србија имала одговарајуће законодавсто у области личних података и идентификација.
Друштво за информатику Србије је 18. јула организовало округли сто “Да ли електронска лична карта угрожава приватност грађана”. Учествовали су Драган Максимовић - МУП Србије, мр Зоран Савић - “НетСет”, др Триво Инђић - социолог, мр Ратомир Дракулић - ФОН и Александар Павић - НВО “За живот без жига”.
На скупу је оцењено да ће примена Закона о личним картама угрозити приватност грађана, да биометријске методе идентификације нису још увек довољно поуздане и да нису неопходне за развој е-управе, да треба пре примене Закона о личним картама усвојити Закон о заштити података о личности, да Закон о личним картама треба усагласити са принципима заштите приватности, да су одредбе из члана 28 Закона у супротности са уставним правом да се ови подаци могу користити само на основу закона. Такође, истакнуто је да је за потребе е-управе корисно да постоји електронска идентификација, али да то није биометријска идентификација и да треба оставити грађанима слободу да прихвате или не прихвате ове идентификације. Указано је и на потребу да се успостави независно тело или парламентарна контрола која би надгледала организацију, коришћење и заштиту базе података о издатим личним картама. У јавности, па чак и делу информатичке, постоје и мишљења у којима се пренебрегавају ризици на које је Друштво за информатику указало и зато смо спремни на даљи дијалог који треба да допринесе да се у Србији створи јединствен став о опасности да се неовлашћено успостави контрола над свим грађанима.
Након овог скупа, Друштво за информатику Србије је 20. јула сачинило Препоруке. Оне су послате председнику Републике (пре потписивања Закона), председнику Народне скупштине Републике Србије, председнику Владе и министру унутрашњих послова.
Друштво за информатику Србије је 8. августа добило одговор од Министарства за унутрашње послове у коме се каже: “Уколико сматрате да нови закон о личној карти није у складу са интересима грађана Србије да заштите своју приватност и слободе, можете поденти иницијативу за измене и допуне Закона о личној карти Народној скупштини Републике Србије.” До доношења Уредбе, то је био једини официјелни одговор надлежних државних органа. Како је Народна скупштина управо у то време распуштена због нових парламентарних избора, није се имала коме упутити иницијатива за измене и допуне Закона. Друштво за информатику Србије у сарадњи са другим заинтересованим организацијама управо припрема да новом сазиву Народне скупштине поднесе предлог за измене и допуне Закона о личним картама.
Сигурно је да су активности Српске православне цркве биле најбројније и имале одлучујућу улогуу доношењу поменуте Уредбе владе Републике Србије . Представници Друштва за информатику Србије су подржавали и учествовали у многим активностима под окриљем Српске православне цркве.
Изношењем података о активностима Друштва за информатику Србије хтео сам само да допринесем информисању о мишљењима стручне јавности о новој личној карти и биометријској идентификацији грађана.
Никола Марковић
председник Друштва за информатику Србије
Нема коментара
Нема коментара.
RSS извор за коментаре на овај чланак.
Жао нам је, формулар за коментаре је тренутно затворен.
Даље публиковање текстова и садржаја у изворном облику са овог сајта дозвољено је уз услов да се на тај начин не остварује зарада и уз обавезно навођење сајта "За живот без жига" као извора, односно под ГНУ-овом слободном лиценцом за документацију. Овај сајт користи Вордпрес (WordPress). Вордпрес је слободан софтвер објављен под ГНУ-oвом општом јавном лиценцом, инсталација, подешавања и поправке — Иван Курћубић и Славољуб Поповић. Овај сајт има (углавном) валидан XHTML