За живот без жига

http://wnd.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=53945

Да је српска борба против покушаја наметања Великог брата у виду чипованих личних карти и централизоване базе података и те како битна не само на локалном већ и на глобалном плану показује простор који је један од водећих америчких медијских интернет сајтова, Ворлднетдејли (WorldNetDaily.com), са вишемилионском читалачком публиком, њој и посветио.

Очигледно да је борцима за слободу широм света потребно да чују за успехе других, ради сопственог охрабрења и инспирације. Некада су Срби били познати по својој слободољубивости, и тада је слика Србије у свету била позитивна. И сада се показује да је то једини пут да ту слику и повратимо. Док тзв. демократске снаге настављају да пројектују негативу, српски борци за слободу чине да се име Србије поново помиње у позитивном смислу, и то у једном тиражном западном медију (5. најпопуларнији политички интернет медиј по познатом Alexa сервису).

ЖИВОТ СА ВЕЛИКИМ БРАТОМ

Јавни револт спречио увођење биометријских ИД чипова

Грађани једне друге земље постигли успех док противљење националној идентификационој карти расте у САД

27. јануар 2007.г.

© 2007 WorldNetDaily.com

Док у САД расте отпор националној ИД карти, грађани југоисточно-европске државе Србије успешно су приморали своју владу да одустане од плана по којем би чипови са биометријским подацима били обавезни у новим личним картама. Одлука је дошла након жестоке борбе која се одвијала у времену пре избора од 21. јануара, у којој су противници такође критиковали паралелни план за централизовану базу података о грађанима и узимање отисака прстију.. Биометријска технологија користи податке из извора као што су отисци прстију, црте лица и скенови рожњаче ради аутентификације личног идентитета.

У САД, Рил ај-ди акт (Real ID Act), усвојен од стране Конгреса 2005. предвиђа почетак издавања националних личних карти до маја 2008. захтевајући од савезних држава да учествују у савезном програму размене података при издавању возачких дозвола, фактички их претварајући у националне личне карте. Бројне државне скупштине су већ усвојиле необавезујуће резолуције против овог закона, укључујући и оба дома скупштине државе Мејн, који су јуче скоро једногласно усвојили резолуцију по којој ће одбити да спроведу Рил ај-ди акт.

Реагујући на негодовање јавности у Србији, администрација премијера Војислава Коштунице, у једној од својих последњих одлука на власти, предузела је необичан корак, објављујући доношење уредбе пре седнице владе која се одржала раније овог месеца.

Српски Министар унутрашњих послова, Драган Јочић, пренео је медијима да ће, «услед забринутости грађана за приватност», нови Закон о личним картама бити измењен тако што ће чип са дигитализованом фотографијом и отиском прста бити уграђен само на изричит захтев имаоца карте.

Удружења грађана и невладине организације које су покренуле протестну кампању након усвајања закона прошлог јула месеца поздравили су овај уступак, изјавивиши међутим да ће наставити борбу све док читав закон не буде био поништен.

Адвокат Драгољуб Ђорђевић, један од оснивача групе која је предводила медијску кампању против биометријских чипова, «За живот без жига» (www.zazivot.org), каже да његова организација намерава да оспори закон пред Уставним судом Србије.

«То би био наш први корак; међутим суд има упражњено место и већ месецима не може законски да заседа,» каже Ђорђевић, који је такође потпредседник Адвокатске коморе Србије. «Чим буде поново заседао, међутим, ми ћемо оспорити централну базу података коју полиција намерава да уведе као неуставно кршење приватности. Такође ћемо оспорити узимање отисака прстију од стране обичних, исправних грађана, као да су криминалци.»

Велико јавно негодовање изазвано је самим начином на који је закон донесен – без претходне дебате – и због скандала унутар самог Министарства унутрашњих послова услед куповине опреме у вредности од преко 100 милиона долара ван редовне процедуре јавних набавки, пуне три године пре него што је сам закон ушао у скупштинску процедуру.

Црква допринела вођењу борбе

Посматрачи се слажу да је највећи утицај имала Српска православна црква. Током заседања Светог архијерејског сабора почетком октобра, црква је донела одлуку у којој делегира Светом Синоду – свом извршном телу – да «интервенише код надлежних органа да се недавно у Народној скупштини изгласан Закон о личној карти не спроведе у дело».

Српска православна црква ишла је стопама сличних протеста током 2000-2002. године унутар Грчке и Руске православне цркве, када су њихове владе покушале да уведу обавезне електронске личне карте и пореске бројеве. Многи верујући изразили су противљење замисли да се на њиховим личним картама угради предмет – «смарт чип» - који би био повезан са подацима којима они не би имали слободан приступ. Такође је изражена забринутост могућношћу да ће њихови лични подаци бити централизовани у електронском облику и доступни неименованим трећим лицима.

Срби су додатно били иритирани када су се тврдње Министарства унутрашњих послова, по којима су «такве личне карте већ у широкој употреби у Европској Унији», показале неистинитим. Већина земаља Западне Европе има или опционе биометријске личне карте или личне карте на необавезујућој бази, а мало њих има централизоване базе личних података.

Такође, информатичари су разљућени још једном тврдњом Министарства унутрашњих послова – да ће биометријске личне карте олакшати увођење услуга електронске владе.

«За услуге електронске владе лична карта вам уопште није ни потребна,» тврди Оливер Суботић, информатичар и теолог, који је написао две књиге на тему етике ИТ технологије и биометрије. «Приступ услугама електронске владе посредством личне карте представља непотребно нарушавање приватности. Многе земље Европске Уније имају развијене услуге електронске владе а да нису ни издале електронске личне карте.»

На крају, српско јавно мњење, још увек подозриво према НАТО у времену након његове кампање бомбардовања током 1999. године, било је отворено према аргументима да су нове личне карте – за које је један део система купљен од Мотороле – потенцијално средство шпијунирања националне базе личних података.

«Моторола већ деценијама рада за Пентагон,» каже Слађан Мијаљевић, председник невладине организације «Истина». «Како ми знамо да нису инсталирани «бекдор» тројански вируси, путем којих би лични подаци наше нације постали отворена књига?»

Ова популарна кампања је можда прва која се успешно супротставила централној власти након збацивања бившег југословенског и српског председника Слободана Милошевића током уличних демонстрација у октобру 2000. године.

Неки посматрачи кажу да, услед недаћа условљених «транзицијом» од социјалистичке ка капиталистичкој привреди, са пратећом високом стопом незапослености и економском неизвесношћу, кампања против биометријских чипова може да буде показатељ неких нових ветрова на српској политичкој сцени.

За то време, у Америци…

У САД, Рил ај-ди акт предвиђа да, после 11. маја 2008. «ни једна савезна агенција неће смети да прихвати, за било коју званичну сврху, возачку дозволу или идентификациону карту коју је било која савезна држава издала било ком појединцу осим ако та држава није испунила услове» прецизиране у Рил ај-ди акту. Мада државе могу да издају личне карте које нису савезне, оне не би биле прихваћене од стране Администрације за саобраћајну безбедност (Transportation Security Administration) за потребе путовања, што би онемогућило путовање лицима која не носе карте које је одобрила савезна влада.

Подаци која свака карта треба да садржи су, између осталог, пуно име и презиме, датум рођења, пол, број возачке дозволе, дигиталну фотографију, адресу и машински читљиву технологију зарад лакшег очитавања од стране државних или банкарских службеника.

Свака држава мора да прихвати да дели податке на картама са сваком другом државом. Пропоненти закона кажу да он не предвиђа «националну» ИД карту зато су државе те које издају сопствене карте, а не савезна влада. Међутим, противници тврде да карта представља фактички ИД на националном нивоу, с обзиром на чињеницу да савезни закон прописује који подаци морају да се садрже и да свака држава мора да дели своју базу података са другим државама.

Као што је Ворлднетдејли раније известио, Министарство саобраћаја, делујући кроз «радну групу» за Партнерство у безбедности и просперитету, спрема се да ове године почне са издавањем биометријских граничних пропусница за мексиканске, канадске и америчке «путнике од поверења» («trusted travelers»), према документима који су предати новинару Ворлднетдејлија Џерому Р. Корсију (Jerome R. Corsi), према захтеву који је поднео у складу са Законом о слободном приступу информацијама (Freedom of Information Act).