РЕВОЛТ У АМЕРИЧКОЈ ДРЖАВИ МЕЈН ПРОТИВ ДИГИТАЛНЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ
Револт у Србији, револт у Америци – против биометријских личних карти и, поготову, централних база података. Тај посао у Србији је још увек пред нама, али нам увелико олакшава ствар чињеница да је Скупштина америчке државе Мејн, заједно са америчким борцима за грађанске слободе, употребила сличне аргументе које и ми употребљавамо.
За разлику од владајуће већине претходног сазива Скупштине Србије, као и још увек постојеће Владе, народни посланици државе Мејн, неупоредиво богатије од Србије, такође су изразили неспремност да непотребно троше новац пореских обвезника – тј. оних који су их и изабрали.
Дух слободе се шири. А на нама је да се за слободу у Србији изборимо до краја. Лакше је када знамо да нисмо сами. Закон о личној карти је и даље суштински неприхватљив – што због централне базе биометријских података коју подразумева (иако је нигде словом не предвиђа), што због безобзирне, 100-милионске пљачке грађана Србије од стране претходних владајућих коалиција. http://news.yahoo.com/s/nm/usa_idcard_dc
РЕВОЛТ У АМЕРИЧКОЈ ДРЖАВИ МЕЈН ПРОТИВ ДИГИТАЛНЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ
25.1.2007.
Бостон (Ројтерс) – Скупштина америчке државе Мејн постала је у четвртак прва у САД која је гласала за укидање савезног закона који пооштрава идентификационе услове за возачке дозволе. Америчке државе тврде да ће спровођење тог закона, донетог у времену после 11. септембра, коштати више милијарди долара.
Посланици скупштине Мејна изгласали су резолуцију у којој се тражи укидање тзв. Рил ИД акта (Real ID Act), који предвиђа стварање националног дигиталног идентификационог система до 2008. године. Посланици тврде да би тај закон коштао државу Мејн око 185 милиона долара, да не би донео већу безбедност а да би изложио грађане већем ризику од крађе идентитета.
Резолуција скупштине Мејна је досад најчвршћи став који је једна савезна држава заузела према овом закону, којег је Конгрес усвојио 2004. остављајући државама три године да га спроведу. Сличне иницијативе за опозив закона спремне су за гласање у још осам америчких држава.
«Ми не можемо да трошимо милионе државних долара на иницијативу која нашој држави доноси више штете него користи,» рекла је лидер скупштинске већине, Хана Пингри (Hannah Pingree), члан Демократске партије, у изјави у којој је закон окарактерисала као «масивни савезни мандат за који нема новца.»
ИД акт поставља националне стандарде за возачке дозволе, за које је предвиђено да садрже дигиталну фотографију, заштитне елементе и машински читљиву технологију.
Државе би потврдиле апликације за дозволе помоћу извода из матичне књиге рођених, социјалних картица и комуналних рачуна, а њихове базе података би биле међусобно повезане тако да могу да буду централно доступне.
Сви ови подаци, плус бимотеријски идентификатор попут отиска прста, били би дигитално похрањени у националну базу података, која би била доступна службеницима савезних, државних и локалних власти.
Борци за очување приватности тврде да би стављање личних података сваког возача у ову базу података поспешило крађу идентитета. Шена Л. Белоус (Shenna L. Bellows), извршни директор Уније за грађанске слободе у Мејну, назвала ју је «правим идентификационим кошмаром.» (Текст у болду додат из извештаја Лос Анђелес Тајмса:
http://www.latimes.com/news/printedition/asection/la-na-maine26jan26,1,4679804.story?coll=la-news-a_section)
Државе би такође морале да потврде да особа која подноси захтев легално живи у земљи. Државе би могле да издају посебна документа нелегалним имигрантима, тако да би они ипак могли да возе.
Национално удружење државних гувернера, Национална конференција државних скупштина и Америчко удружење администратора аутомобилских возила издали су у септембру извештај у којем се каже да би нови закон државе коштао 11 милијарди долара током следећих пет година, и да би било потребно најмање још седам година да се он спроведе у дело.
«Ово је национална лична карта на стероидима,» каже Бери Стајнхард (Barry Steinhardt), директор Пројекта за технологију и слободу Америчке уније за грађанске слободе (American Civil Liberties Union’s Technology and Liberty Project). «Ово ће доиста бити један прави кошмар.»
Међутим, пропоненти закона тврде да је садашња возачка дозвола – која представља најчешће средство идентификације у САД – у основи небезбедна зато што омогућава распрострањену крађу идентитета.
Око 227 милиона људи поседује возачке дозволе или идентификационе картице које издају државе, које издају или обнављају 70 милиона комада сваке године.