За живот без жига

 Од свих главних штампаних медија у Србији, НИН се бавио проблематиком нових личних карти, самог закона који их прописује и потребом да се лични подаци законски заштите на најтемељнији начин. Најновији чланак на ту тему, из пера Јована Јањића, битан је не само зато што даје концизну хронологију дешавања која су претходила доношење Владине Уредбе о добровољности чипа на личној карти, већ и зато што цитира меродавна страна стручна тела која су се огласила на тему небезбедности биометријске технологије, као и на тему да ли је власник личних података држава или појединац – опредељујући се за овог другог. Врло битан моменат, којим се још једном на ефикасан начин сече кроз маглу коју домаћи квази-експерти (са врло израженим материјалним интересима) шире, тврдећи да је суревњивост према новим биометријским технологијама само производ «локалне заосталости». Када буду позвани да се придруже ФИДИС-у, или Међународној биометријској фондацији, нека се јаве.

НИН 18.01.2007. бр. 2925, стр. 33

Нове личне карте ГРАЂАНИ БЕЗ ЖИГА

Како то да је поред толиких невладиних организација у Србији само Српска православна црква устала против чиповања грађана, зашто је влада и усвојила и избацила из закона обавезно увођење биометријских података  Најављивано је да ће издавање личних карата са биометријским чипом отпочети баш на празник Светог Саве, 27.јануара, када се навршава тачно 6 месеци откако је ступио на снагу нови Закон о личној карти. А онда, само две недеље пре него што ће до тога доћи, Влада Републике Србије доноси Уредбу о упису података у образац личне карте, по којој уградња чипа није обавезна, него – добровољна.

 Тиме се изашло у сусрет многобројним захтевима за измену законских одредби којима се угрожава људско право на приватност, а како би се грађанима који не желе биометријске личне карте омогућио алтернативни модел идентификације.

 И сама чињеница да је влада, која држи до легализма, пристала на такав ‘’уступак'’ да нижим дерогира виши правни акт, да уредбом интервенише у законске одредбе (што ће министар полиције објаснити као њихово ‘’прецизирање'’), говори на какав одјек је наишао закон који је у јулу прошле године изгласан у Народној скупштини Републике Србије.

 А закон је донет, као што смо већ писали, на брзину и без било какве стручне и уопште јавне расправе. Зато су протести настављени и по његовом усвајању. Скупови на којима су стручњаци из различитих области износили аргументе против увођења електронских биометријских личних карата у Србији, онако како је то Законом предвиђено, орджавани су углавном под окриљем Српске православне цркве.

 Из Жичке епархије упућена је декларација, којом се, поред осталог, упозорава да ‘’стварање централне базе биометријских података о свим грађанима Србије води ка могућностима опасних злоупотреба, које могу имати кобне последице по личну и колективну безбедност'’.

 А са стручног симпосиона у Вршцу, одржаног у организацији Банатске епархије, упућен је захтев да се донети Закон о личној карти повуче, да би се претходно донео закон о заштити личних података, а затим установило каква лична документа су најпримењенија. На овом скупу оцењено је да неке од одредби Закона о личној карти нису сагласне члану 42. новог, у међувремену донетог, Устава Републике Србије, којим је зајемчена ‘’заштита података о личности'’ и којом се гарантује да ‘’свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом'’.

 Према оспореним законским одредбама нити је обезбеђена одговарајућа заштита података, нити је грађанину омогућено да у сваком тренутку буде сигуран које су то информације о њему похрањене у чипу.

 Реаговало је тим поводом и највише црквено тело. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на свом јесењем заседању почетком октобра, донео је одлуку, испод које је потпис патријарха Павла, којом се налаже Светом архијерејском синоду да ‘’интервенише код надлежних органа Републике Србије да се недавно у Народној скупштини изгласани Закон о личној карти не спроведе у дело'’.

 Потом ће невладина организација ‘’За живот без жига'’ покренути и петицију против електронске идентификације грађана, све док се постојећи Закон о личној карти не усагласи са новим уставом, а грађанима омогући да лична документа са биометријским чипом узимају на добровољној бази.

 '’Одзив је неочекивано велики'’, похвалио се председник поменуте невладине организације Александар Павић.

 А онда је дошло до – уредбе, с потписом председника владе Војислава Коштунице. У њој пише:

 '’Подаци из члана 7. и члана 8. став 1 Закона о личној карти (Службени гласник РС, број 62/06) уписује се у образац личне карте и у машински читљиву зону на том обрасцу.

 Само на основу изричите сагласности лица коме се издаје лична картаи образац личне карте може да се угради чип који у том случају садржи и податак о пребивалишту и адреси стана лица коме се издаје лична карта.'’

 Чланом 7. Закона о личној карти предвиђено је да се у образац личне карте (коју прописује министар унутрашњих послова) уносе следећи подаци: презиме, име, пол, дан, месец и година рођења, место, општина и држава рођења и једнинствени матични број грађана. Затим се у посебном ставу каже: ‘’У образац личне карте уносе се и слике биометријских података имаоца те исправе (фотографија, отисак прста и потпис)'’. Ту је, наравно, и датум издавања личне карте са роком њеном важења.

 А у првом ставу члана 8. којим је предвиђено аутоматско очитавање података, законодавац наводи: ‘’Образац личне карте садржи простор за контактни микроконтролер (ЧИП) и простор за машински читљиву зону за потребе аутоматског очитавања података, у који се уносе сви видљиви подаци на личној карти, као и подаци о држављанству, пребивалишту и адреси стана њеног имаоца и јединствени матични број његових родитеља.'’

 Гласови против биометријске технологије, због њене небезбедности, чују се широм света. Тако, рецимо, удружење ФИДИС (Future Identity in the Information Society – ‘’Будућност идентитета у информативном друштву'’) које окупља стручњаке врхунских европских установа и компанија из области информатике и електронског идентитета, издало је недавно упозорење да ће биометријски путни идентификациони документи који су почели да се издају у Европи знатно угрозити безбедност и приватност људи, јер је повећан ризик од крађе идентитета.

 У својој декларацији, усвојеној у Будимпешти, ово удружење саопштава да ‘’због тога што нису спровеле одговарајућу безбедносну архитектуру, европске владе су фактички приморале грађане да прихвате нове европске пасоше који драматично умањују њихову безбедност и приватност'’. Конкретно, наводи се да се машински читљива путна документа могу читати или ‘’прислушкивати'’ и на раздаљини до десет метара, што значи да поверљиве податке из пасоша, без знања његовог власника, могу читати и они који за то нису овлашћени, а може се и ‘’пратити'’ носилац овог документа.

 Захтев је углавном свуда исти, а то је оно што је затражио и председник Међународне биометријске фондације Џулијан Ешбурн: да човек мора имати под контролом своје биометријске податке – ако на њих уопште пристане.

Јован Јањић