Чип за приговор савести
Објављујемо текст Повереника за информације, г. Родољуба Шабића, не само зато што се са њим слажемо, већ зато што представља заиста редак пример одговорног, избалансираног приступа једном проблему од јавног значаја од стране одговорног државног званичника. Без фарисејски строгог инсистирања на легализму који никог на крају не обавезује, без злонамерног ламентирања над евентуалним утицајима Цркве на државу, Шабићев добронамерни прагматизам је уједно и мапа за наредни период у домену државне идентификационе политике, коју ће свака иоле способна и добронамерна власт да уважи.
Преносимо текст из Политике, уз коментаре пристигле од читалаца до уочи Јулијанске Нове Године.
ПОЛИТИКА, 13.01.2007.
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=17004
Лична документа
Чип за приговор савести
Увођење нових личних карата, с чипом или без чипа, упозорава на то да би један од апсолутних приоритета будућег сазива Народне скупштине морало да буде доношење новог Закона о заштити података о личности.
Министарство унутрашњих послова најавило је да примена новог Закона о личној карти неће почети крајем јануара, како је то законом предвиђено, као и да ће уредбом владе обавеза грађана да имају личне карте снабдевене електронским чиповима бити претворена у факултативну, односно да ће такву личну карту имати само онај ко то жели. Вероватно ће сама идеја да се уредбом владе интервенише у одредбу закона бити суочена с многим примедбама формално-правне природе. Лично, делим мишљење да, са становишта нормалне хијерархије правних аката, оваква идеја не може поднети критику, али, искрено, немам жељу да се таквој критици придружим. Јер, мислим да ће најављени потез МУП-а, бар за одређено време, отклонити неке оптерећујуће дилеме и многе људе учинити мирнијим.
У прилог томе говори ми и то што сам о једној необичној теми у последњих месец или два, више пута разговарао с различитим људима из стручних удружења, НВО, цркве. Тема је био приговор савести. Вероватно делује необично то да приговор савести означавам као „необичну” тему, јер тешко да заслужује тај епитет. Приговор савести је у међународним релацијама прихваћен правни стандард који подразумева право да се због религијских, етичких, моралних, филозофских и других сличних разлога одбије извршавање одређене законске обавезе. То право је прихваћено у великом броју земаља света и одавно није нешто необично. И наш Устав познаје приговор савести. У члану 45. стоји да „лице није дужно да противно својој вољи или убеђењима испуњава војну или другу обавезу (која укључује употребу оружја). Лице које се позове на приговор савести може бити позвано да испуни обавезу (без обавезе да носи оружје), у складу са законом”. „Изостављање”, односно стављање речи које говоре о оружју у заграду, илуструје „необичну” садржину поменутих разговора. Наиме, људи са којима сам разговарао размишљали су о праву на приговор савести у једном контексту битно другачијем од стандардног – о позивању на њега у вези с обавезом која не укључује употребу оружја и у прилог томе су истицали озбиљне разлоге.
Непосредан повод за то је био управо почетак примене новог Закона о личној карти, пре свега, одредби чл. 7. и 8. које, поред осталог, предвиђају да се у личну карту уносе и тзв. биометријски подаци, да она садржи контактни микроконтролор (чип), те да омогућава аутоматско очитавање података. То је, још у фази предлагања закона, било повод за многобројне жестоке реакције врло различитих субјеката.
Неки људи биометријске личне карте виде као непотребан сувишан феномен који, мада није реално опасан, ипак јесте иритантан због својих „тоталитарних” карактеристика. Други у томе виде корак ка реалном успостављању тоталитарне контроле. Неки, опет, препознају прву фазу у претпостављеном трофазном процесу – отприлике, прво један чипом снабдевен документ, потом један једини документ, наравно са чипом и на крају само чип, као документ који се не носи у џепу или новчанику, већ у телу, под кожом. А одатле за неког није далеко ни до застрашујућег, апокалиптичног виђења будућности какво је оно из, у последње време, често помињаног Откровења Јовановог.
Очигледно је да наш Устав не даје нимало простора за истицање приговора савести у односу на законом предвиђену обавезу, осим кад та обавеза укључује употребу оружја. И чињеница да су, у време доношења закона, све критике практично игнорисане, говорила је да ни политичка констелација не иде у прилог тако нечем. Ипак и поред тога, сва је прилика да и без измене закона, онај ко не жели да има личну карту снабдевену чипом, неће ни морати да је има. Да ли је то први наговештај ширења простора за примену приговора савести? То је, наравно, неизвесно али је извесно да ће, бар за аналитичаре, поред осталог, бити занимљиво и питање ко или шта је утицао на то да МУП повуче овај потез. На једну од могућих претпоставки с тим у вези могао би да указује и прилично видан ангажман представника СПЦ. Реална или не, оваква претпоставка је, у вези с приговором савести, сигурно асоцијативна. Бар мене, иако преферирам аргументе правне природе, подсећа на то да је и процес чији резултат је актуелна, призната садржина приговора савести, својевремено, покренут мотивима религијске природе.
Многи од оних који не виде проблем биометријске личне карте у контексту остварења неке црне или сиве, орвеловске или библијске, футуристичке пројекције – виде га, међутим, као реалан проблем садашњости. Лични документи снабдевени електронским чиповима подразумевају стварање база података које су далеко богатије и комплексније од досадашњих, класичних. То потенцира могућност власти да скоро тренутно употребљава огромну количину информација о грађанима, али самим тим и да их, она или субјект коме их је уступила, злоупотребљава. Наравно, злоупотреба информација, њихова незаконита употреба или интервенција у њихову садржину, не мора бити вршена од стране власти, већ може бити и последица злонамерних упада споља. Такође, није могуће отклонити сумње у погледу тога да електронски чип у личној карти може бити (зло)употребљаван за лоцирање или праћење. Било би нецелисходно, у било којој области, одрећи се користи коју доноси коришћење напредних технологија, али би било неодговорно заборавити на ризике које оно, такође, доноси. Баш зато је важно да се време, које ће бити обезбеђено „контроверзним” потезом МУП-а, искористи за то да се у отвореној комуникацији власти и стручне јавности отклони што више дилема, а евентуалне злоупотребе новог идентификационог система искључе или бар сведу на минимум.
С тим у вези је незаобилазна чињеница да је, мада је Уставом зајамчено, право грађана на заштиту података о личности код нас више теоријско него стварно. Увођење нових личних карата, с чипом или без чипа, у сваком случају више него озбиљно, упозорава на то да би један од апсолутних приоритета будућег сазива Народне скупштине морало да буде доношење новог Закона о заштити података о личности.
Повереник за информације Родољуб Шабић [објављено: 13.01.2007.]
Лична документа Чип за приговор савести
Jadranka (), 13.01.2007, 20:26 Svaka cast gospodinu Sabicu zbog nacina na koji deluje u javnosti.Kao i cesto ranije i ovaj put insistira na hiper aktuelnoj temi.Samo ovakvim javnim istupanjia kompetentni ljudi mogu navesti nasu vlast da uradi i nesto korisno. Odlaganje primene zakona i posebno odustajanje od elektronskih licnih karata pokazuje da je, makar tesko i sporo, to ipak moguce.
John Doe (), 13.01.2007, 15:52 Gospodin Sabic je jedan od retkih ljudi na funkciji kome savest nije spaljena. Drago mi je da je nas poverenik za informacije na visini zadatka koji mu je poveren - bitno je da se o ovim stvarim otvori javna rasprava, a ne da se guraju pod tepih.
sudija (), 13.01.2007, 13:24 To da se donose propisi kojima se pojacavaju potencijali policije a da se ne donose propisi koji bi trebali da stite pravo gradjana na privatnost govori samo po sebi kakva je situacija u kojoj se kao drustvo nalazimo. Stalno, decenijama, cak vekovima, zivimo u drustvu u kome je licnost,pojedinac potpuno potcinjena kolektivitetu.Pojedinac je bio potcinjen interesima starog patrijarhalnog,zadrugarskog drustva,zatim interesima radnicke klase,pa onda nacije.2000 godina mogla je doneti gradjansku revoluciju ali nije,jer smo ostali kolektivisticko drustvo.Zato je ustvari logicno sto vlast ne razume potrebu donosenja Zakona o zastiti podataka o licnosti.I tesko da ce ga i doneti bez obzira na postovanja vredna nastojanja pojedinaca kakav je npr. Rodoljub Sabic,pre nego sto bude naterana pritiskom Evropske zajednice.A i tada ce ga doneti ne zato sto razume korist i potrebu vec samo zato sto mora.A posledica toga,kao i uvek kad se propisi donose bez iskrene namere,bice problemi u primeni zakona.Uostalom to svakodnevno vidimo na primeru vise zakona koje imamo samo na papiru ali ne i u stvarnosti.I iz tog zacaranog kruga mozemo izaci samo kad se drustvo ili bar relevantna politicka elita emancipuje od prevazidjenih kolektivistickih ideja.
Mihajlo (), 13.01.2007, 10:48 Ako sam dobro razumeo jučerašnju izjavu ministra Jočića neki građani će imati a neki neće lične karte sa čipom.Pitam se,gde to ima?A nastojanje gospodina Šabića da našu javnost upozori a posebno da našoj vlasti objasni da normalna država treba da ima normalan zakon o zaštiti podataka o ličnosti,i u vezi sa problemom kičnih karata i nezavisno od njega, u svakom slučaju podržavam.
Marić Aleksandar (), 13.01.2007, 10:38 Zaključak g-dina Sabića je jedini smislen odgovor na većinu dilema otvorenih povodom ovog pitanja.Zato zaista treba,bez odlaganja,doneti normalan zakon o zaštiti pribatnosti.
građanin (), 13.01.2007, 08:16 Crkva jeste uticala na ovakav ishod.Još prošle godine u organizaciji eparhije Žičke održan je jedan veliki skup posvećen otporu uvođenju biometrijskih ličnih karata.Javnost za taj “žički apel” zna i izgledalo je da je ostao bez efekata. Ali javnost ne zna da se krajem prošle godine Sinod SPC istim povodom obratio Vladi Srbije.Ovaj drugi apel očigledno je dao rezultat.
Vladislav (), 13.01.2007, 08:02 Petljavina sa biometrijskim ličnim kartama na najbolji način govori o našoj vlasti.Prvo je arogantno odbacila sve primedbe koje su iznete još u vreme donošenja zakona da bi sada potpuno obesmila zakon na čijem donošenju je prethodno insistirala.Kako ono kažu-ko razume,shvatiće.
Сава (), 13.01.2007, 07:09 Сасвим је у праву господин Шабић кад констатује да у Србији заштита података о личнисти само теоријски постоји.Том феномену као држава у најскорије врема треба да посветимо максималну пажнју.У савременом демократским државама заштита приватности доживлјава се као једно од најосновнијих права.Ако уопште помишлјамо да се у то друштво уклјучимо онда морамо битно менјати однос према том питанју.
insajder (), 13.01.2007, 06:51 Dobar,informativan tekst.Samo ne slazem se,u potpunosti, sa zakljuckom koji se,mada ne potpuno otvoreno, sugerise.Ja neverujem da se iza odluke MUPa i Vlade krije ni naglo probudjena savest ni uticaj SPC.Oni jednostavno nisu pripremljeni da ga primene.Za sprovodjenje jednog ovakvog zakona,svejedno da li mislite da je dobar ili los,potrebne su brojni tehnoloski, logisticki,kadrovski i drugi uslovi koje MUP i Vlada nisu obezbedili jer su na njih zaboravili.Sad misle da je nemar i nesposobnost najbolje prikazati kao reakciju na kritike upucene od javnosti.
Radovan Micic (), 13.01.2007, 06:36 Verovatno je da je MUP u zbrci koja je nastala izabrao najbolje resenje da umiri ociglednu uznemirenost dela gradjana i crkve.Ipak sad bi trebalo da neko gradjanima,poreskim obveznicima objasni sta ce biti sa opremom koja je za izradu novih licnih karata nabavljena a koja je placena oko sto miliona evra.
Мирослав (), 13.01.2007, 06:30 Пре или касније ова тема ће се поново отворити и то треба дочекати спреман.Погрешно је мислити да ћемо ми моћи да идемо мимо целог света и одрицати се очигледних користи које у вези са идентификацијом,значи и борбом против криминала и тероризма даје електроника.На могућност злоупотребе трба реаговати не одрицанјем од корисних технолошких средстава већ новим законом и новим решенјима у заштити података о личности.
Milos Jankovic (), 13.01.2007, 06:19 Kritike na racun biometrijskih licnih karata prisutne su jos od pocetka.Vladi su bile dobro poznate sve primedbe ukljucujuci i ove koje poverenik Sabic navodi.Ipak nije se obazirala na te primedbe.Ovaj potez koji je povukla moze se objasnjavati samo i iskljucivo uticajem Srpske pravoslavne crkve.Buduci da je i po novom Ustavu crkva odvojena od drzave sad bio red da nam legalisti,koji su prvo doneli zakon a zatim ga obesmislili, objasne svoje vidjenje sekularne drzave.
savamalac (), 13.01.2007, 06:08 Misljenje velike vecine gradjana da se uvodjenju nove licne karte pristupilo olako,nekriticki i bez razmisljanja o mogucim stetnim posledicama Vlada je dugo potpuno ignorisala.Ipak,dobro je sto je,bar do daljnjeg,poslednjim potezom, odlozila primenu novog zakona. Dobilo se neko vreme koje zaista treba pametno iskoristiti. Sabic je,u to pogledu,trostruko u pravu. U pravu je kad kaze da je potez MUPa sa pravnog stanovista vrlo manjkav ali da ga ipak ne treba previse kritikovati.I kad kaze da kad vec nije ranije,sada treba da bude aorganizovana strucna javna rasprava koja ce probleme i nacine resavanja objasniti i gradjanima koji su laici.Konacno,takodje je u pravu u pogledu potrebe donosenja zakona o zastiti podataka o licnosti.
gradjanin (), 13.01.2007, 01:40 Generalno sve sto gospodin Sabic pise u ovom tekstu,za mene je prihvtaljivo.Ipak, mislim da mesanje crkve u zakonodavnu aktivnost drzave,bez obzira na motive,nije prihvatljivo.
Jovanovic N. (), 13.01.2007, 01:35 Dobra,seriozna analiza i jasan konkretan zakljucak g-dina Sabica.Slazem se sa nim u potpunosti,samo bojim se da potez nase vlade,koji bi mogao da da sansu da se nesto uradi,kao i obicno nije stvar promisljanja nego stvar slicajnog desavanja.
profesor (), 13.01.2007, 01:26 Tacno,sada je najvaznije da se otklone posledice brzog i arogantnog usvajanja zakona,da se da prilika strucnjacima da javnosti objasne sve stvarne i hipotetske rizike novog identifikacionog sistema.