За живот без жига

Најзад и добре вести из Велике Британије. Чланак у Дејли Телеграфу само потврђује све тврдње о опасностима централизованих база података, које већ месецима можете прочитати путем овог сајта. Довољно је било само обавестити Британце да ће њихови подаци бити централизовани у електронској бази података па да искажу своје противљење тој мрачној замисли, чак и по цену затвора. Следећи логичан корак народног револта био би стављање у затвор оних који су целу шему смислили а да никога нису питали. Господо Михаиловићу и Јочићу, господине Живковићу и Коштуница, господине Тадићу, посланици ДСС-а, и други који сте гласали за електронску омчу око врата грађана Србије, сви који наводно «носите Косово у срцу» а одузимате грађанима Србије основне слободе, обратите пажњу.

Лондонски Дејли Телеграф (The Daily Telegraph)

МОГУЋ ВИШЕМИЛИОНСКИ ОТПОР БРИТАНАЦА ЦЕНТРАЛИЗОВАНОЈ БАЗИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА, КАЖЕ АНКЕТА

Пише Филип Џонстон (Philip Johnston), Уредник унутрашње рубрике

5.12.2006.

Први знаци значајног популарног револта против Владине шеме личних карти откривени су посредством анкете агенције ЈуГов (YouGov) урађене за потребе Дејли Телеграфа.

Анкета сугерише да би стотине хиљада људи, можда чак и више милиона, одбило да се региструје у предложену базу података која ће чинити основ новог система, чак и по цену новчане казне или одласка у затвор.

Упркос тврдњама министара током усвајања Закона о идентификационим картама (ID Cards Act) у Парламенту да постоји широка јавна подршка за овај план, који ће коштати више милијарди фунти, ова анкета показује једну подељену земљу када је реч о овом питању. Анкета такође показује растућу јавну забринутост пред успоном такозваног «друштва надзора», као и велики проценат људи који су сумњичави према намерама Владе.

И, док се чини да су људи спремни да прихвате мере попут камера, за које сматрају да су од помоћи када је реч о специфичним проблемима као што је криминал, све је већи отпор наглом порасту база података које сакупљају информације о свима.

Мада половина испитаника каже да и даље подржава идеју националних идентификационих картица, то је ипак велики пад у односу на министарске тврдње о подршци од 80% од пре неколико година.

Многи још увек не повезују нову личну карту са националном базом личних података која ће је пратити. Под мало ближим испитивањем, већина је изразила незадовољство чињеницом да ће њихови лични подаци бити складиштени и забринутост могућношћу да нетачни подаци могу да их угрозе, спречавајући им приступ разним услугама или запошљавању.

Оно што за Владу представља највећу бригу је податак да је велики проценат испитаника спреман да одбије регистрацију по цену казне. Половина оних који су против нове шеме личних карти је спремна да плати новчану казну или ризикује затвор пре него што ће своје личне податке дати на увид. Петнаест посто је рекло да би ишло у затвор.

Чак и када би велики проценат оних који су сада против на крају ипак «легло на руду», потенцијал за огроман јавни револт и даље постоји. Када би само два одсто популације старије од 16 година одбило да учествује, Влада би била приморана да гони милион људи.

Закон о личној карти намерно није предвидео казну затвора за одбијање регистровања у централну базу јер су министри хтели да избегну појаву «ИД-мученика». Главне казне износе 2.500 фунти за одбијање регистровања и 1.000 фунти за необавештавање власти о промени адресе. Међутим, ако би људи одбили да плате казне, онда се појављује могућност затвора.

Закон такође не предвиђа обавезно ношење личне карте, опет да би се избегао такозвани «ефекат Кларенса Вилкока» (”Clarence Willcock effect”), назван по последњој особи која је кривично гоњена због одбијања да покаже своју личну карту, која је била обавезна за време рата, 1952. године, што је на крају довело до њиховог укидања.

Људи ће или бити обавезни да покажу своју личну карту у полицијској станици или ће једноставно бити подвргнути провери њихових биометријских података, складиштених у националној бази, путем посебних читача.

Ова анкета је прво озбиљно испитивање јавности откако је Тони Блер покушао да оживи занимање јавности за нову идентификациону шему прошлог месеца. У ауторском чланку за Дејли Телеграф, он је рекао: «Не можемо да превидимо напретке у биометријској технологији у свету у којем су заштита и доказивање идентитета важнији него икад… ово ће нам омогућити да смањимо чекање, побољшамо приступ и учинимо безбедним читав низ услуга, тако што ћемо дати сигурност процесу пружања нашег идентитета и једноставност његовом потврђивању.»

Међутим, накета ЈуГов-а показује да велики број људи, свестан лошег историјата Владе када је реч о информатичким технологијама, не верује оваквим тврдњама. Значајан број сматра да ће база података садржати нетачне и непоуздане информације. Две трећине је рекло да не верује да ће власти сачувати тајност њихових података, упркос мерама безбедности које су у закон уграђене.

Подршка личним картама била је најјача међу лабуристичким гласачима а најслабија међу гласачима Торијеваца и Либералних демократа, чије су партије изјавиле да би целу шему поништиле.

Такође постоје уверљиви докази да су погрешне тврдње г. Блера да по среди није питање грађанских слобода, већ само спор око цене коштања и практичности. Међу онима који су незадовољни постојањем базе података, 70 посто јој се принципијелно противи.

Фил Бут (Phil Booth), национални координатор групе НОУ-ТО-АЈ-ДИ (NO2ID), (која се бори против увођења личних карти у В. Британији – Зжбж) каже да анкета потврђује пад у подршци за нову идентификациону шему, који би се додатно увећао када би људи постали свесни њене цене и када би били приморани да дају своје биометријске податке у једном у мрежи идентификационих центара који се сада установљују широм земље.

«Почев од следеће године, чак и шеснаестогодишњаци који први пут ваде пасош биће обавезни да се пријаве у најближи центар, где ће бити подвргнути испитивању њихове прошлости, испитивању ради провере тачности онога што говоре поређењем са званичним подацима, фотографисању и, у скорој будућности, давању отисака прстију,» каже г. Бут. «Када то буде почело да се догађа, јавна подршка ће још више опасти. Велика већина људи не жели да буде третирана као бројеви или обични криминалци.»