За живот без жига

Један од четири мушкарца могли би ускоро да буду уврштени у националну ДНК базу података, уз чију помоћ Британија постаје нација осумњичених, упозорава једна стручна група.

Ова база података је успостављена уз врло мало или нимало јавне консултације, али је током последњих 10 година сакупила ДНК профиле за више од 3,5 милиона људи, укључујући 24.000 деце и млађих од 18 година.

Британија одржава највећу ДНК базу сопствене популације на свету, али јавност о томе никад није консултована на прави начин, каже професор Сер Боб Хепл (Sir Bob Hepple), председник управног одборе Нафилд савета за биоетику (Nuffield Council on Bioethics), независни институт.

«Постоји велика забринутос о томе на који начин се ова база података развија. Она се повећава за 40.000 профила месечно, али у овој земљи нема ограничења. Све је препуштено просуђивању шефова полиције,» каже Сер Боб.

Свако ко је икад ухапшен од стране полиције, чак иако није оптужен, обавезан је да пружи узорак ДНК за националну базу података, која такође укључује жртве злочина и друге који су добровољно дали узорке ради помагања криминалних истрага.

Једном када неко пристане да преда свој ДНК узорак бази података, не добија и аутоматско право да затражи да се исти узорка касније уклони или уништи.

То није случај са неким другим државама, каже Керло Мекартни (Carole McCartney), предавач на катедри за криминално право Лидс универзитета, која је такође члан радне групе Нафилд савета за ДНК базу података. «Права која полиција има у овој земљи да прикупља ДНК узорке не постоји нигде другде у свету. Није донет никакав закон за успостављање ДНК базе, нити је о томе вођена парламентарна расправа», каже др Мекартни.

Током недавне посете Служби за форензичку науку, која управља базом испред Министарства унутрашњих послова, Тони Блер је рекао да би волео да види даље проширивање националне ДНК базе, без ограничења на њену величину.

Сер Боб каже да ово подразумева да би премијер волео да види да се ДНК профили сваког грађанина држе у бази података. «Трошкови би били огромни, али ту постоји још једно дубље питање – уместо нације грађана, постали би нација осумњичених», каже Сер Боб.

С тим у вези, Нафилд савет за биоетику започео је консултативну акцију ради испитивања ставова шире јавности и заинтересованих страна о националној ДНК бази.

«Хтели би да чујемо мишљење јавности о томе да ли је чување ДНК профила жртава и осумњичених који касније нису оптужени или су ослобођени оптужбе оправдано потребом борбе против криминала», каже Сер Боб.

Ова база података врши тешку дискриминацију према одређеним друштвеним групама, као што су етничке мањине и млади. Једна трећина црних мушкараца у Ентлеској и Велсу налазе се у бази података, каже он.

«Поједине групе попут младих мушкараца и етичких мањина су несраземрно заступљене у бази података, тако да ће Савет поставити питање да ли је оваква потенцијална дискриминација у чувању закона прихватљива», каже он.