Grupa za zaštitu potrošača zahteva opoziv kreditnih kartica sa RFID čipom
Nastavljajući da rasvetljavamo temu RFID čipova i njihove svrsishodnosti, prenosimo u celosti saopštenje jedne od najpoznatijih američkih i svetskih grupa za borbu za zaštitu privatnosti, CASPIAN, koju smo linkovali kao srodan sajt . Saopštenje je dato na uvid javnosti 23. oktobra 2006. godine.
Američka NVO za zaštitu potrošača, CASPIAN, zahteva opoziv više miliona kreditnik kartica sa beskontaktnim RFID čipom povodom ozbiljnih bezbednosnih propusta o kojima je danas pisao “Njujork Tajms”. Ove novine su prenele da je tim stručnjaka za bezbednost otkrio da je skoro svaka takva kartica koju su testirali podložna neovlašćenom skidanju sa računa, i da izlaže nosioce riziku krađe identiteta. Radio-frekvencijska identifikacija (RFID) je sporna tehnologija koja koristi minijaturne mikročipove za daljinski prenos podataka. Ti RFID mikročipovi dobili su nadimak “špijunski čipovi” (tj. “spychips”) iz razloga što podaci koje sadrže mogu da se tiho i neprimetno očitavaju putem radio talasa bez znanja ili odobrenja njihovih nosilaca. Ova tehnologija je već dugo vremena na meti kritike grupa za borbu za privatnost i građanske slobode. “Potpuna je ludost što finansijske institucije stavljaju RFID na kreditne kartice, jedne od najosetljivijih stvari koje nosimo,” rekla je dr Ketrin Albreht (Katherine Albrecht), osnivač i direktor CASPIAN-a, grupe za zaštitu potrošača, sa preko 12.000 članova u 30 zemalja širom sveta. Stučnjaci su uspeli da pokažu kako lopov može da skida podatke sa kartica, prolazeći “kroz” tašne, rance i novčanike. To su podaci poput imena nosioca kartice, broj kartice, datum isteka i drugi podaci koji omogućuju neovlašćeno korišćenje očitane kartice radi kupovine. Stručnjaci dodaju da ti podaci takođe mogu da budu upotrebljeni za prepoznavanje i praćenje ljudi, što je scenario koje su Albrehtova i Liz Mekintajr (Liz McIntyre) iznele u svojoj knjizi, “Špijunski čipovi: kako velike korporacije i vlasti planiraju da prate svaku vašu kupovinu i svaki vaš pokret” (”Spychips: How Major Corporations and Government Plan to Track Your Every Purchase and Watch Your Every Move”. Uprkos prethodnim uveravanjima od strane kompanija koje su kartice izdale da će podaci na njima biti bezbedni, istraživači su pronašli da većina kartica koje su ispitali ne upotrebljavaju enkripciju i ne štite podatke na bilo koji način. Podaci na njima su bili lako dostupni neautorizovanim trečim licima koja su upotrebljavala opremu na koju ne mora da se potroši više od 50 američkih dolara, tvrde istraživači. “Upozorili smo kompanije da ne koriste RFID na nivou individualnih proizvoda, ali su se one oglušile. Sada je industrija kreditnih kartica suočena sa marketinškom i finansijskom katastrofom,” kaže Mekintajer ova, koja je nekada radila kao kontroler u banci. Ona dodaje da je cena zamene kartica astronomska, a o mogućim finansijskim gubicima, sudskim troškovima u gubitku potrošačkog poverenja da se i ne govori. Albreht i Mekintarj su pozvale kompanije da javno obznane opasnosti kreditnih kartica koje su izdale, pokrenu njihov opoziv i proizvedu alternativne, bezbedne verzije bez RFID-a kao opciju za sve koji su zabrinuti. “Ovaj opoziv treba da bude veoma jasan i usmeren, zbog mogućnosti da potrošači ne znaju da njihove kartice sadrže RFID čipove,” kaže Albrehtova. “Kompanije su dosad uporno odbijale pozive da jasno označe takve kartice. Umesto toga, dali su im bezazlena imena, poput ‘Blink’ (t.j. ‘Treptaj’).” CASPIAN savetuje potrošače da smesta uklone takve kreditne kartice iz svojih novčanika, i da pozovu broj na njihovoj pozadini i zahtevaju zamenu koja ne sadrži RFID. Grupa takođe upozorava potrošače da ne šalju kartice kompanijama poštom, niti da ih bacaju u đubre, zbog rizika da njihovi podaci mogu biti skinuti sa njih.