Država koja nadgleda
Danas, 11-12. novembar 2006.
Prema izveštaju Ričarda Tomasa, koji vodi nezavisno telo koje prati društveni pristup oficijelnim informacijama, u Velikoj Britaniji trenutno ima 4,2 miliona kamera, odnosno po jedna - na svakih 14 građana. Nigde na svetu nije instalirano toliko elektronskih očiju, niti toliko snažnih spravica za špijuniranje kao u Kraljevstvu. U ime prevencije kriminala, fudbalskog huliganizma i terorizma - TV kamere posmatraju sve koji prolaze ulicama, uzimaju keš iz banke, kupuju, voze, parkiraju kola ili idu na sportske ili kulturne manifestacije. Naravno, gomila ih je postavljena i unutar banaka, samousluga, robnih kuća, malih, srednjih i velikih radnji, u toaletima, kabinama za presvlačenje, liftovima, holovima, itd, itd. Najsnažnije kamere mogu da pročitaju oznake i tekst na pakli cigareta na 100 metara daljine, mogu da se okreću 360 stepeni, da vire oko uglova, da “vide” u mraku.
Oko tri četvrtine britanskih lokalnih vlasti - opština, policijskih stanica i drugih tela, imaju instalirani zatvoreni sistem TV nadgledanja, kojim kontrolišu oko 250 gradskih centara. Poslednjih godina, posebno nakon terorističkog napada u Londonu jula 2004. g, instalirano je na hiljade i hiljade novih špijunskih kamera, uglavnom po tržnim centrima britanskih gradova, u londonskom metrou, Sitiju - poslovnom i finansijskom centru Londona, itd. Tako ispada da ste, gde god da odete - od parka do javnog toaleta, na oku kamere. Sa bezbednosne strane ovo zvuči sasvim pristojno, ali šta je sa principom slobodnog kretanja i prava na privatnost? Ko uopšte hoće da živi u društvu gde su svi snimljeni i gde je sve snimljeno??!! Sada se već koristi, a ubuduće će još više, kompjutersko prepoznavanje, koje može da snimi 20 lica u masi u jednoj sekundi i da ih onda uporedi sa preko million snimaka u dosijeu policije. Takvi sistemi bi trebalo da kontrolišu kriminal, ali u pogrešnim rukama su u opasnosti da kontrolišu život ljudi. Uz to, elektronske oči nisu uvek usmerene samo na javne prostore, već su i predmet raznoraznih zloupotreba. Budući da nema zakona o poštovanju privatnosti u ovoj zemlji, danas svako može da uzme kameru, uperi je u kom hoće pravcu i upotrebi u bilo koje svrhe. Tako se ljudi probude i shvate da je njihova slika na naslovnoj stranici nekog tabloida. No, stvari nisu ostale samo na tome. Rutinsko nadgledanje se širi i počinje da obuhvata sve aspekte života građana, pri čemu je i tehnologija postala izuzetno sofistična i podrazumeva nove - nevidljive tehnike. Kao recimo - software koji analizira potrošačke navike i finansijske transakcije građana; klasifikaciju informacija o kretanju (posebno putovanjima u inostranstvo) i korišćenju javnih servisa; praćenje telefonskih poziva, e-mail-a i interneta na radnom mestu, itd. Uz to, vlada namerava da uvede nove biometričke lične karte, uključujući i biometrički otisak prsta, koje će biti povezane sa bankom podataka o ličnim informacijama. Ali, priča se ni tu ne završava. DNK banka podataka, koja je u Britaniji uvedena pre 11 godina raste neviđenom brzinom i sada raspolaže genetskim profilom više od 3,6 miliona ljudi, ili sa 5,23 odsto ukupne populacije. Kada se ti podaci uporede sa svetom, onda oni doista deluju zastrašujuće. U SAD taj procenat iznosi 0,9 odsto, u Francuskoj 0,2 odsto, u Nemačkoj 0,44 odsto, u Španiji 0,01 odsto, itd. Tim više, što je pre otprilike četiri godine policiji dato pravo da uzima DNK od svake osobe koju uhapsi, pa čak i da zadrži podatke bez obzira da li su te osobe optužene ili osuđene. Zakon koji je takoreći neopaženo prošao, jer je donet drugog dana iračkog rata, rezultirao je dramatičnim uvećanjem kolekcije DNK profila. Tako se sada, svakog meseca banci dodaje 40.000 novih, od kojih najveći broj čine profili pripadnika etničkih manjina, obojenih i mladih ljudi. I što je najstrašnije, genetske informacije pojedinaca ostaju doživotno u fajlovima policije - odnosno i pored dokaza da su ljudi nevini njih je praktično nemoguće izvaditi. Očito da su sve vrste kontrole i nadgledanja u punoj ekspanziji i da se “nacija građana” polako pretvara u “naciju sumnjivih”. Po mišljenju predstavnika grupa za zaštitu građanskih prava i sloboda, Britanija postaje “zemlja koja nadgleda”. Grupe za građanska prava i slobode, intelektualci i liberalni mediji zahtevaju da se u ceo sistem uvede više reda i zakona, odnosno da se zabrani upotreba video materijala u komercijalne ili zabavne svrhe. Kao i da se preispita zakon o DNK, odnosno pravo države da čuva podatke nevinih ljudi. No, uprkos takvim mišljenjima, većina Britanaca, bar za sada, ovo permanentno nadgledanje prima manje kao napad na svoju ličnost i privatnost, a više kao meru zaštite. Tome su, pre svega, doprineli izvesni ohrabrujući rezultati u suzbijanju kriminaliteta u poslednjih deset godina, od kada je kamera-virus obuzeo Ostrvo. Borjanka Milatović