За живот без жига
Аутор: Владимир Димитријевић, Часопис Српско огледало бр. 42
Оно што се у Србији дешава, упркос причи о томе да постајемо демократско друштво, није ништа друго до повећање тоталитарне контроле над становништвом, под видом евроатлантских интеграција. С тим у вези је и нови, специјални број часописа епархије жичке, “Жички благовесник”, који се бави изазовима информатичког доба. Из овог часописа преносимо текст који се тиче нових личних карти, чије се увођење спрема, и даље ван погледа јавности. А, што се тиче “електронске контроле”, господари света су је давно предвидели и сада је само, под изговором “борбе против тероризма”, спроводе. Још осамдесетих година XX века Жак Атали, директор Европске банке за обнову и развој, писао је у својој књизи “Линија хоризонта”: “Поредак, заснован на сили, биће замењен поретком заснованим на новцу… Новчани поредак постаће универзалан. Од Сантјага до Пекинга, од Јоханесбурга до Москве, сви економски системи клањаће се пред олтаром тржишта. Никад свет није био у таквом ропству које диктира новац… Победници те нове ере биће градитељи, а у њиховим рукама ће се наћи и власт и финансијска моћ”. Људи ће бити “нови номади”, који су, по Аталију, “изгубили традиционалну везаност за земљу, заједницу, породицу”, чије ће најважније право бити право на продају и купују. Читав свет ће бити под електронским надзором. Атали вели: “Основа технологије будућности је микрочип, који ће бити уграђен у све предмете, који ће постати нешто попут продужетка наших чулних органа, функција нашег организма”. Средство везе (а самим тим и надзора) постаће свеприсутно: “Човек нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе или његов број, или његово име”.
Пасош за сопствено двориште
Атали јасно каже: “У будућем светском поретку биће и поражених земаља. Број поражених ће, наравно, бити већи од броја победника. Они ће покушавати да стекну право на достојан живот, али, изгледа, такву шансу неће добити. Биће избачени из игре, гушиће се од отровне атмосфере, а на њих нико неће обраћати пажњу, због свеопште равнодушности.” Сиротињи, која неће имати где да путује, биће понуђена разна стимулативна средства, пре свега наркотици: “Наркотици су номадска супстанца за побеђене будућег миленијума”. Победници ће имати све “рајске могућности” генетичког инжењеринга. Елита ће на тржишту куповати нове органе. Атали “прориче”: “Човек ће продавати и куповати своје сопствене двојнике, “копије” вољених људи, хибриде створене на основу нарочитих особина, изабране с тачно одређеним циљевима… Човек ће почети да прави самог себе онако како прави робу”. Знајући да ће бити отпора, Атали сматра да ће сваки отпор бити угушен ако међународне институције одбију “планетарну власт”.
Господа глобалисти, очито, праве своје “петогодишње планове” и верују у победу “тржишта”. На томе тржишту ми, слободни људи, треба да будемо стока која се купује и продаје, под непрестаним надзором. Зар Леонтјев није био у праву кад је просечног Европејца доживљавао као “идеал и оруђе свеопштег разарања”? Зар је Достојевски лагао кад је видео да Европљани свет желе да уреде као мравињак? Зар је Кафка грешио кад је Густаву Јаноуху говорио: “Верујем да неће дуго потрајати, а ми ћемо морати да поседујемо посебан пасош да бисмо смели да сиђемо у сопствено двориште. Свет се претвара у гето”?
Године 1999. у “Атласу будућности”, издавачке куће “Макмилан”, јасно је написано: “До 2003. године индустријски најразвијеније земље ће пратити и анализирати кретање свих својих грађана. Људско тело ће све више бити коришћено за електронску идентификацију, на основу технике познате као биометрика, која укључује скенирање рожњаче, ДНК колекцију и електронске отиске прстију. Бебе ће моћи да буду скениране приликом рођења, и тада ће њихов електронски идентитет моћи да се препознаје широм света.
Владе и приватне организације сабирају велику количину података личних информација. Финансијски детаљи, географско кретање, подаци о здрављу, складиште се и процесирају од стране компјутера који лако опште један с другим. Модерни информациони системи могу да анализирају најситније подробности људских живота. Супермаркети прате потрошачке навике. Произвођачи знају ко им купује робу. Рекламне компаније користе ове личне склоности. Компјутерски програм 21. века ће лако моћи да обликује јасне и читљиве профиле личности.
Приватност може да буде прва жртва надзора. Банкомати и електронски путеви могу да створе систем праћења у реалном времену на целој територији неке државе. ТВ камере на јавним местима могу да смање број злочина у градским средиштима, али оне, такође, нуде начине за успостављање јавног реда у досад невиђеној мери. Личне идентификационе карте могу бити оружје против криминалаца, али могу бити коришћене и као средство које ће власт примењивати против обичних гарђана”.
“Атлас будућности” предвиђа да ће поједине земље (Запад) имати потпуну повезану, вишенаменску банку података на националном нивоу, са једним великим државним компјутерским центром, с којим ће сви остали центри бити “он лине”. Ово ће бити коришћено за борбу против криминала, пасошку контролу, банковне трансакције, провере идентитета, социјално осигурање, гласање и здравствену заштиту. Неке земље ће имати по два одвојена система за идентификацију - један ће бити за област социјалног осигурања, а други за област безбедности. Неке државе ће пратити само криминалце. Планира се да ће до 2013. године шест милијарди људи на планети, то јест 75% светске популације, бити надзирано путем биометрике.
Међу земљама прве групе, са најснажнијим надзором, поред Европске уније, САД, Аустралије, налазе се и Србија и Црна Гора.
Нове личне карте - да или не?
У Србији је министар полиције у влади ДОС-а, господин Душан Михајловић, крајем 2003. године најавио увођење нових личних карти са електронским чипом. Сва опрема је, без икакве јавне расправе и скупштинских одлука, купљена од “Мотороле”, и припремљена за увођење, до кога, међутим, још није дошло. Али, упркос незаконитој набавци опреме, без тендера, процес се упорно припрема. Било је различитих, углавном негативних, реакција у штампи, па је тим поводом и Огледало писало. На крају се испоставило да је и тендер за набавку “Моторолине” опреме био незаконит. Упркос томе, директор ове мултинационалне компаније убеђивао је наше државне власти да све прихвате. О чему се, заправо, ради?
Ради се о покушају нове врсте државне тоталитарне контроле становништва, под видом личне карте, која би у чипу садржала низ података читљивих само полицијском компјутеру (позорници би, рецимо, били снабдевени мини-компјутерима у својим аутомобилима, и били би директно “прикачени” на централну базу података у Београду). Основно што би се у чип убацило био би отисак прста, као биометријски елеменат, а затим и читав низ других података.
О каквом је чипу реч?
Ко год користи Телекомову “хало-картицу”, зна како изгледа чип са кога се учитава колико је још кредита на њој. Нешто слично треба да има и нова лична карта. Понављамо, у чип ће бити, поред отиска прста, уписани и други подаци, до којих обичан човек не може да приступи. Електроинжењери наводе да човек који има чип уграђен у личну карту може бити праћен на следеће начине: “Уколико би се лична карта користила приликом подизања новца у банци или безготовинског плаћања, могла би се формирати евиденција о нечијим трошковима. Уколико у нове личне карте буде уграђен (смарт-чип) тзв. паметни чип (према подацима из МУП-овог прес материјала, такав чип ће бити уграђен у нове личне карте), било би могуће пратити кретање грађана уколико би се на одређеним местима поставили уређаји који би, када неко прође крај њих, очитавали чип који је уграђен у личне карте. Нешто слично овоме се тренутно може видети на Копаонику. Тамо скијаши добијају картице с чипом, који региструју уређаји постављени на уласку у ски стазу.
Нацисти су први увели обавезне личне карте у Србију
Србија није имала обавезне личне карте све до нацистичке окупације 1941. године, коју су наставили комунисти. Бора Вујић, хроничар из Ваљева, каже: “Личне карте први пут се појављују у Србији пред почетак Првог светског рата. Оне нису биле обавезне и грађани их нису желели, тврдећи да су намењене џепарошима, а да поштен свет свој идентитет доказује помоћу два сведока”. Данас личних карти нема, поред САД, ни у Аустралији и Индији. Необавезне су у Данској и Француској, а у Шпанији не морају да се увек носе уз себе.
Па, добро, зашто неко настоји да убога и сиромашна Србија добије обавезне личне карте с чипом?
Очито, ми смо експериментални полигон који, као земља “вируса који треба уништити” (тако је Србе назвао Дејвид Гомперт из РАНД корпорације), први мора да постане затвор у Европској унији. А, коначни циљ је, ма колико то некоме сулудо изгледало, уградња биочипова са радио-предајницима које могу пратити сателити - људима под кожу! У САД је већ 2002. године фирма “Апплиед Дигитал Солутионс” уградила чипове добровољцима - брачном пару Xејкобс и њиховом сину, а сада, за 200 долара, масовно продаје ову опрему богаташима широм света, како би себе и своју децу заштитили од киднаповања. Такође, биочипови се препоручују војним и полицијским специјалцима, јер је чип утиснут под кожу, па је немогуће направити погрешну идентификацију. Неће проћи дуго, а чипови ће бити понуђени човечанству као замена за пасоше, личне карте, кредитне картице, новац. Билборди ће широко рекламирати: “Само ваш чип!”, а стварчица ће бити крајње јефтина (тако је било и са мобилним телефонима - некад доступни најбогатијима, сад су доступни свима). Једна фирма у Русији је већ узела право на дистрибуцију биочипова широм ове земље, што је “Апплиед Дигитал” компанија срдачно поздравила. Рашће јој профит, али и надзор над Русима биће бољи.
Номади будућности
Господари “врлог новог света” су ово одавно планирали. Жак Атали, дугогодишњи директор Европске банке за обнову и развој и биограф Ротшилдових, у својој књизи “Линија хоризонта” писао је следеће: “Основа технологије будућности је микрочип, који ће бити уграђен у све предмете, који ће постати нешто попут продужетака наших чулних органа, функција нашег организма”. Средства везе и надзора неће моћи да се избегну. Атали додаје: “Човек будућности нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе његово име или његов број”.
На крају крајева, предсказано је и у Откривењу Јовановом да нико неће моћи купити, ни продати, ко нема печат звери, антихриста, на десној руци, или на челу (Откр. 13, 16-18).
Хоћемо ли бити стока коју жигошу?
За живот без жига!