Систем електронске идентификације људи
Свети синод Руске православне цркве обратио се органима власти Заједнице независних држава и Балтичких области. Разлог обраћања је забринутост једног дела верника, која се појавила због електронске идентификације грађана, стварања и унификације електронске базе личних података, као и, отпочеле или планиране у неким земљама, акције издавања нових легитимација које садрже електронску информацију о природним својствима људског тела - биометријске податке.
Схватајући неопходност бриге о јавној и државној безбедности, борбе са криминалом и нарочито тероризмом, Свети синод се са разумевањем односи према бризи оних који су на власти да се спороведе неопходна евиденција грађана од стране државе. Од најстаријих времена односи међу људима и народима решавали су се постављањем питања које је Исус Навин код Јерихона поставио архангелу Михаилу: „Јеси ли наш или наших непријатеља?“ (ИНав 5,13). Једна од првих у историји мера пописа становништва спроведена је по непосредној заповести Божјој: „Избројте сву заједницу Синова Изаиљевих, по њиховим племенима, по породицама, по именима њиховим“ (Бројеви 1,2). Мајка Божја и Свети праведни Јосиф потчинили су се законитом захтеву власти и учествовали у попису ставништва Римске империје у Витлејему.
Нема ничег греховног у томе што се за евидентирање грађана и безбедност човека и друштва користе најновија техничка достигнућа, па и електронска средства, која само развијају првобитне методе. Рецимо, описи и слике човековог лица у циљу безбедности коришћени су и у древна времена. Усавршавање метода њиховог записивања нема у себи ништа начелно ново.
Па ипак, поред низа техничких преимућстава, стварање и унификација масе личних информација, као и развој средстава електронског препознавања личности, у себи крије и не мало опасности. Све више расте зависност човека од техничких пропуста, грешака, немарности чиновништва или упада злонамерника. Није искључена ни могућност централизованог сабирања података о личном животу грађана и њиховим уверењима. То је претња правима и слободама личности, могућност тоталне контроле човековог живота, па, између осталог, и његовог погледа на свет. Такав развој догађаја повећава опасност од односа према човеку заснованог на предрасудама које се тичу његових религиозних, политичких и других уверења.
Ова опасност добија веома реалне обрисе у тренутку кад се у националном и међународном праву утврђују идеје моралног и светопогледног релативизма.
За православне хришћане, вернике наше Цркве, која је у 20. веку преживела, по масовности и суровости, невиђене прогоне због исповедања имена Христовога, крајње је драгоцена могућност живљења у складу са нормама вере. С тим у вези Свештеноначалије Руске православне цркве преговора са властима, и то не без успеха, по читавом низу питања, обавештавајући црквени народ о току и исходима таквог дијалога.
У многим питањима власти су већ изашле у сусрет захтевима верујућих. Веома је важно да се у тој деликатној сфери све што се предузима спроводи јавно, под строгом друштвеном контролом. Обративши се властима земаља у којима највећим делом живи паства Руске православне цркве, Свети синод је изрекао низ жеља, чије би испуњење могло да уклони присутну забринутост и да не подвргне искушењима лојалност грађана према грађанским законима, карактеристичну за православне хришћане. Посебно је указано на опасност од скупљања и чувања података о личном животу људи, нарочито о њиховом религиозном и политичком избору, здрављу, познанствима, путовањима и слично.
Сматрамо неоправданим даљинско препознавање човека без његовог знања, нарочито на местима на којима није дужан да се представи.
Сваки човек мора да зна каква се заправо информација налази у његовом „електронском досијеу“, и да има могућност да из њега уклони податке који су изгубили актуелност. Листу података који се сабирају и чувају, по мишљењу Цркве, треба јасно дефинисати и учинити опште познатом.
Чини нам се важним да се разрада електронских система, идентификације и евидентирања грађана води очевидно под контролом јавности, са јасним тумачењем мотива, као и објашњењем значења симбола који се у том процесу користе.
Сматрамо неопходним да се јасно и исцрпно дефинише списак установа које имају приступ базама података, као и усвајање мера за заштиту личних информација, са појачављањем одговорности за незаконито коришћење истих.
Средства препознавања човека не смеју да штете његовом здрављу, понижавају његову част и достојанство. Сматрамо неприхватљивим све врсте средстава препознавања која би била неодвојива од људског тела (такозвани био-чипови, нап. прев).
У систему евиденције људима се не сме додељивати некакав број који ће се користити уместо имена. Слично броју пасоша, евиденциони бројеви могу да се односе на број докумената или записа у бази података, а не на личност.
На крају, а то је најбитније, недопустиво је да људи који из разних разлога одбију да учествују у новом идентификационом систему, буду бачени на маргину живота, суштински ускраћени у области својих права, подвргнути дискриминацији приликом запошљавања, дељења социјалне помоћи и тако даље. За такве грађане мора се обезбедити алтернатива која им омогућава да пуноправно живе у друштву, не правећи препреке остварењу њихових права и слобода, коришћењу законских олакшица без обзира на ову или ону форму идентификације личности.
Православне хришћане позивамо на то да схвате да је примање или непримање нових докумената, па и оних који садрже елекртонску информацију о природним својствима људског тела, нешто што не сме да служи да би хришћани осуђивали једни друге, да би сејали пометњу и раскол у Цркви.
Хиљадугодишње искуство живота у Христу сведочи да Господ чува унутрашњу слободу хришћанина, у каквим год условима да се налази, јер „Господ је Дух; а где је Дух Господњи, тамо је слобода“ (2 Кор 3,17).
Са званичног сајта Московске патријаршије