Kloniranje i kradja otisaka prstiju
BLIC, str. 13 18. oktobar, 2006.
KRADU OTISKE PRSTIJU
Dokazano da se moze falsifikovati bilo koji otisak prsta, za to su potrebni digitalni fotoaparat lampa sa ultraljubicastim zracima i softver
Otisci prsta ne lazu. Gotovo citav jedan vek oni su smatrani nepobitnim dokazom, koji je hiljade ljudi oterao u zatvor, pa cak in a vesala ili elektricnu stolicu. Sve je pocelo 1911. u Cikagu, kada su advokati optuzbe prvi put upotrebili ovaj dokaz na sudjenju za ubistvo. Otisci prstiju su postali jedan od stubova sudske medicine.
Na osnovu njih je cak nastala potpuno nova naucna disciplina:daktiloskopija. Veliki kvalitativni skok napravljen je 50-tih godina sa pojavom banaka podataka. Na bazi jedinstvenosti otisaka na jagodicama prstiju nastao je citav system kontrole javnog reda i mira a od pre desetak godina one se koriste i za identifikaciju prilikom ulaska u banku i druga mesta pod posebnom zastitom, cekiranja na aerodromima, aktiviranja kompjutera…Poverenje u njih bilo je toliko veliko da su postal ii sredstvo placanja: u nekim samoposlugama u SAD dovoljno je da ga prinesete skeneru ugradjenom u kasu da bi ste platili racun. Ali upravo u trenutku kad je otisak prstiju dostigao vrhunac slave, na mitu o nepogresivosti daktiloskopije pocele su da se javljaju prve pukotine, Glavni krivac: jedan japanski istrazivac, jedno sudjenje u Skotskoj i jedan sudski slucaj u Oregonu. Osim toga u poslednje vreme na Internetu su se pojavili oglasi u kojima se nudi usluga”kloniranja otisaka” prstiju za par desetina evra i manje od jednog sata.
Ali, krenimo redom, to jest of Japanskog istrazivaca Cutomu Macamota, strucnjaka za “gumene otiske”, tj. Otiske reprodukovane u zelatinu za kuvanje. Macamota je pokazao da moze da falsifikuje bilo koji otisak za pola sata i da sum u za to potrebni samo lampas a ultraljubicastim zracima, digitalni fotoaparat i softver slican “Fotosopu”. Da to nije nemoguće, dokazala je mlada Americka profesorka Stefani Sukers, koja se specijalizovala za “spoofing”, tj. Falsifikate napravljene uz pomoc najsavremenije tehnologije. Koristeci ogromna sredstva koja je stavila na raspolaganje Americka sluzba za unutrasnju bezbednost, Sukersova je zajedno sa svojim studentima napravila lazne otiske prstiju od plastike, zelatina, plastelina i mase koja se koristi u zubnoj protetici. Kao model su, izmedju ostalog, koristili otiske umrlih. U 90 odsto slucajeva skener nije uspeo da prepozna da je posredi falsifikat. Jednu od pukotina u mitu o otiscima napravilo je i sudjenje u Skotskoj 1997. Otisci inspektorke Sirli Meki pronadjeni sun a mestu ubistva, ali ona je uporno tvrdila da nikada tamo nije bila. Ubrzo je na osnovu otiska uhapsen jos jedan osumnjiceni za ubistvo, ali inspektorka je ipak ostala u pritvoru. Americki strucnjak Pet Verthajm, koja je pristala da je brani, uspela je da dokaze da su dva otiska neverovatno slicna, ali ne i identicna.
FALSIFIKOVANJE OTISAKA U KUCNIM USLOVIMA
Na Internetu postoji prirucnik za falsifikovanje otisaka u kojem izmedju ostalog pise:
1. Za kloniranje su idealni otisci ostavljeni na staklu. Ako je dobro vidljiv, pospite ga prahom u boji, ako nije upotrebite cijanoakrilat (osnovni sastojak superlepka) 2. Dobija se supstanca bele boje 3. Snimite otisak digitalnom kamerom 4. Snimak ocistite na kompjuteru i dobijete osnovu za kopiranje 5. Prenesite otisak na providnu foliju pomocu laserskog stampaca 6. Nanesite na foliju mrvicu hidrantne kreme 7. Premazite otstampani otisak lepkom za drvo, koji ce reagovati sa tonerom. 8. Razmazite lepak kako biste dobili tanak veo. 9. Kad se lepak osusi, uklonite ga i isecite otisak u obliku jagodice prstiju. 10. Otisak prsta je gotov