“Биометријске личне карте третирају људе као кућне љубимце”
Преносимо интервју једног од чланова НВО “За живот без жига”, политиколога Александра Павића, објављеног у октобарском издању часописа “Светигора”, званичног гласила митрополије црногорско-приморске. У кратком интервјуу г. Павић је изнео неке од познатих аргумената против увођења биометријских личних карти.
Нове личне карте третирају људе као кућне љубимце
Ми се залажемо да се људи питају за мишљење кад је у питању увођење нових личних карата. Требало би укључити стручну јавност, направити најбољи могући закон и изабрати најбољи могући правац, а да се при томе не угрозе слободе и право на слободу савести, а не говоримо о неким есотеричким симболима. Делови црквене јерархије који су се огласили по овом питању, ако ништа друго, имају право на приговор савести и треба да имају, а многима Савез говори да електронске личне карте у оваквом облику не треба да буду прихваћене и не треба да буду наметане у Србији. Мислим да би требало укратко објаснити због чега.
Основни проблем о новим личним картама је следећи: Опрема која је купљена је произведена већином у Америци, софтвер је амерички, Моторола је главна компанија која је ову технологију направила. Моторола годинама ради најосетљивије пројекте за америчку војску, за Пентагон, за ЦИУ итд.
Као прво, ми немамо сигурност да та технологија није под туђом контролом, штавише она јесте под туђом контролом!
Као друго, електронске личне карте саме по себи нису толика опасност колико је опасност централизована база података, која иде заједно са њима. Значи, компјутерски би сви лични подаци грађана Србије били централизовани на једном месту. Са становишта националне безбедности, то је врло лоша ствар.
У Енглеској се већ две године води у вези са овим питањем велика дебата. Цитирам бившу шефицу МИ-5 и бившег главног контролора МИ-6, који кажу да је „биометријска лична карта чипом везана за централну базу података поклон за терористе, за организовани криминал, поклон за обавештајне службе непријатељских земаља”. Зар нам то није довољно да се замислимо око целог овог пројекта у Србији???
Као треће, личне карте овог типа би угрозиле приватност, ево како: оне садрже чип, и ви кад сте легитимисани ви дајете службеном лицу личну карту и он њу очита у једном читачу. Преко читача се успоставља радио веза са централном базом података, која даје повратну информацију да ли сте то ви и све о вама што може да се види само на читачу службеног лица. Сваки пут кад сте ви легитимисани траг о томе улази у централну базу података, што значи да се полако ствара лична карта ваших кретања. Дакле, на краћи, средњи и дужи рок ви постајете отворена књига за сваког ко има приступ тој централној бази података, што домаћих, што страних центара.
(Разговор водио СПИРИДОН Булатовић)