Заједничко саопштење са научног скупа у Краљеву
У Краљеву, у Дому владике Николаја, 30. 09. и 01. 10. 2006. године одржан је научни симпосион који је за тему имао проблематику биометријских личних карти и централних база података у Србији. На скупу су учествовала и два представника наше НВО (Александар Павић, политиколог и Драгољуб Ђорђевић, адвокат) као и :
Проф. др Слободан Антонић, Философски факултет Универзитета у Београду; Проф. др Љиљана Чолић, Филолошки факултет Универзитета у Београду; Др Светозар Радишић, војни аналитичар и публициста; Александар Трифони, криптолог; Протођакон Радош Младеновић, главни и одговорни уредник „Жичког благовесника”; Владимир Димитријевић, члан редакције „Жичког благовесника”; Ана Јевремовић, Удружење грађана „Српски сабор Двери”; Слађан Мијаљевић, Удружење грађана „Истина”; Оливер Суботић, информатичар и публициста, аутор књиге „Човек и информационе технологије”; Бранко Радун, политиколог.
Доносимо Вам заједнично саопштење које су потписали учесници скупа :
Краљево, 30. IX и 1. X 2006. г. ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ СА СКУПА О НОВИМ ИНФОРМАЦИОНИМ ТЕХНОЛОГШАМА И ПРАВУ НА ПРИВАТНОСТ Са скупа о изазовима нових информационих технологија, одржаног у Дому Светог Николаја Жичког у Краљеву, обраћамо се јавности Србије сматрајући да још увек није касно да се, помоћу друштвеног дијалога, зауставе негативне тенденције које воде кршењу права на приватност под видом увођења нових информационих технологија у државну управу. Понављајући закључке Жичког симпосиона, одржаног 26. марта 2005, а упућеног у виду Апела Скупштини Републике Србије јула 2006. године, подсећамо на следеће чињенице: 1.Нови Закон о личним картама донет је без јавне расправе, уз кршење низа светских и европских конвенција о људским правима, Устава Републике Србије, Закона о заштити личних података, као и тендерских правила за набавку опреме за биометријска лична документа; 2.Опрема за личне карте коштаће презадужену Србију око 100 милиона евра; 3.Стварање централне базе биометријских података о свим грађанима Србије води ка могућностима опасних злоупотреба, које могу имати кобне последице по личну и колективну безбедност; 4.Кршење права на приватност наставља се стварањем централне базе података о свим здравственим осигураницима у Републици Србији, као и централне базе података Министарства просвете, где ће се сабирати огроман број података о свим просветарима, ђацима и њиховим родитељима. И ове базе података настају без минимума јавне сагласности. После научног скупа чији ће резултати бити обнародовани у зборнику радова, обраћамо се јавности позивајући грађане да: 1.Учествују у борби за основно људско право на приватност захтевајући од власти своје државе и својих легитимних представника у парламенту пуну информацију о свим аспектима закона који се тичу приватности грађана, укључујући се у јавне расправе по овом питању; 2.Прате све демократске иницијативе које бране право на приватност почев од иницијативе за оцену уставности новоуведених закона и уредаба у тој области до законодавних иницијатива за измене и допуне Закона о личној карти; 3.Придруже се акцији прикупљања потписа за измене и допуне Закона о личној карти, заснованих на праву приговора савести оних грађана који, не желећи биометријске личне карте, траже алтернативни модел идентификације. Верујући да ће покретање дијалога у овој области имати повољан утицај на демократске процесе у Републици Србији, спречавајући тенденције ка тоталитаризму, од кога смо толико постарадали у XX веку, обраћамо се представницима власти тражећи од њих да изађу у сусрет грађанским иницијативама чији је циљ заштита права на приватност. Зато учесници скупа указују на: 1.Опасност од скупљања и чувања података о личном животу људи, посебно о религиозном и политичком избору, здрављу, познанствима, путовањима и слично; 2.Неоправданост даљинског препознавања човека без његовог знања, нарочито на местима где није дужан да се представи; 3.Право грађанина да зна каква се информација налази у његовом „електронском досијеу” и могућност уклањања података који су изгубили актуелност. Листа података који се сабирају и чувају мора бити јасно дефинисана и опште позната; 4.Неопходност разраде електронских система идентификације и евидентирања грађана под контролом јавности, са јасним тумачењем мотива и објашњењем значења симбола који се у том процесу користе; 5.Неопходност јасног и подробног дефинисања списка установа које имају приступ базама података, усвајања мера за заштиту личних информација, уз појачавање одговорности за незаконито коришћење истих; 6.Средства препознавања човека не смеју да штете његовом здрављу, понижавају његову част и достојанство; 7. Не смеју се користити средства препознавања неодвојива од људског тела.