Декларација међународне кампање против глобалног надзора (ICAMS)
20.04.2005. године, у Лондону, Манили, Отави и Вашингтону, основана је Међународна кампања против глобалног надзора (The International Campaign Against Mass Surveillance), од стране пет познатих међународних организација за заштиту људских права (American Civil Liberties Union, Focus on the Global South, Friends’ Committee on National Legislation, International Civil Liberties Monitoring Group и Statewatch), уз подршку скоро стотину других група широм света.
Преносимо текст Декларације ове организације, а који је потписао велики број организација широм света (http://www.i-cams.org/Declaration_Eng.html):
«Глобална безбедност и ‘рат против тероризма’ тренутно су доминантни фактори глобалне политике. Темпом којег већином одређују САД, нације широм света су у процесу усвајања растуће плејаде анти-терористичких и безбедносних мера. Ова нова ‘безбедносна’ парадигма се користи за сузбијање слободе и повећање полицијских овлашћења ради све веће контроле појединаца и целих популација. У том контексту, државне власти су почеле да изграђују, путем бројних иницијатива, нешто што би се могло назвати инфраструктуром глобалне регистрације и надзора. Ова инфраструктура би обезбедила регистровање популација широм света, глобално праћење путовања, једноставан надзор комуникација и трансакција, као и то да све информације о појединцима сакупљене у јавним и приватним базама података буду сачуване, повезане, експлоатисане и дате на увид агентима државне безбедности.
Сврха ове инфраструктуре није обичан полицијски рад, већ масовни надзор читавих популација. У свом технолошком капацитету и глобалном домету, ово представља пројекат друштвене контроле без преседана. Већ сада Сједињене Државе и друге земље агресивно користе податке скупљене и размењене путем ове инфраструктуре ради сузбијања другачијег мишљења, затварања граница избеглицама и активистима и хапшења и притвора људи без оправданих разлога.
И све ово се догађа у времену док САД и њени савезници одржавају систем тајних и екстериторијалних затвора широм света, у којима су непознати бројеви затвореника изложени неограниченом, произвољном притвору и мучењу.
Садашња ситуација превазилази појмове приватности какве се обично срећу у свакодневном животу. Суочени смо са насртајима који додирују саму природу односа између појединца и државе. Овде су у питању основна правда и људска права, и ово ће погодити све нас.
Власти широм света морају да се одрекну инвазивних и дискриминаторских мера које леже у самој основи масовне регистрације и надзора, и да поставе истинску заштиту и развој грађана – у пуном смислу, укључујући и заштиту наших права – у центар сваког приступа питању ‘безбедности’.
- Свако прикупљање, чување, употреба, анализа, експлоатација и размена података која угрожава или је у супротности са садашњим законима о заштити података, приватности и другим људским правима и стандардима мора одмах да престане. Владе морају да се одупру притисцима САД и других земаља да ослабе своје садашње стандарде у пољу заштите приватности.
- Морају се поставити механизми који би омогућили појединцима да изврше исправке својих личних података и спрече њихову злоупотребу (укључујући и стављања на ‘листе за надзор’).
- Међународни трансфери личних података између држава треба да се одвијају само у контексту формалних споразума и у складу са међународно признатим принципима о заштити података.
- Владе морају да престану са свеобухватним, неселективним прикупљањем и чувањем података о грађанима, што укључује и куповине база података од приватних компанија.
- Власти морају да зауставе увођење универзалног биометријског пасоша и стварање ‘стандарда о размени података’ у сврхе програма за прикупљање података о путницима (тзв. passenger name record или PNR), све док се о томе не поведе расправа на националним нивоима и док не буду успостављене мере заштите приватности и људских права.
Међувладине организације морају да се обавежу на отворенији рад и јавну одговорност. Оне не смеју да постану средство заобилажења грађанских права и демократских процеса на националном нивоу. Све нове иницијативе морају да поштују садашње стандарде и законе у областима заштите података, приватности и осталих људских права.
Уједињене нације – а поготову Канцеларија Високог комесара за људска права – морају да употребе све расположиве механизме за заштиту и промоцију људских права како би се хитно позабавиле претњом која произилази из развоја инфраструктуре глобалног надзора.
Позивамо појединце и организације широм света да подрже ову Декларацију и да је проследе што широј публици. Ваш глас је неопходан да би се ојачала Међународна кампања против масовног надзора!»