Све отвореније најаве тоталног надзора у Немачкој
Жигосање сумњивих
Пoлитика, 13. септембар, стр.4
Планиран надзор свих грађана који често бораве у иностранству или се друже са странцима из “неподобних земаља”
Немачки професионални заштитари одабрали су, рекло би се, погодну прилику да би јавности Саопштили појединости плана „конкретизације нове безбедносне сарадње свих меродавних фактора у републици”. Користећи атмосферу подозрења и ошпте несигурности, која је обузела Немце после хапшења терориста, осумњичених за планирање бомбашких напада на немачке железнице, савезни министар унутрашњих послова и његове колеге из покрајшских ресора постигли су договор о поправању мера контроле свих сумњивих и потенцијално опасних лица, у складу, како је речено, са одредбама Устава.
По угледу на опробану сарадњу обавештајних служби и полицијских органа у Великој Британији, на недавно одржаној, ванредној, безбедносној конференцији у Берлину, утаначен је план тоталног надзора свих особа оквалификованих као сумњиве и опасне по општу безбедност, укључујући, наравно, и размену података свих немачких безбедносних служби укупно њих чак тринаест.
Званично, нова стратегаја и тактика надзора требало да се спроведу у праксу после доношења одговарајућих законских иновација, чије је усвајање најављено по, како се каже, убрзаном поступку. Незванично, међутим, епоха тоталне контроле датира још из 2003. годше, у пракси је опробана не само у Немачкој већ у већини земаља Европске уније,истичу поуздани извори из круга „Салцбуршке групе”, неформалне саветодавне организације врхунских средњоевропских стручњака за безбедност.
„У пракси, свако лице постаје сумњиво, ако се чешће обрете у иностранству него што то пословне потребе или туристичка знатижеља налажу”, сазнаје „Политика” у централи аустријских уставобранитеља, традиционално у конкурентском односу са „старијом браћом” са оне стране немачке границе, али и првим немачким савезницима, већ по потреби.
„Посебна се пажња посвећује особама које гаје пријатељске односе са странцима, пореклом, јасно, из политички или социјално неподобних земаља.” Као доказ предочени су детаљи из оперативне праксе европских полиција за странце: „Сваки држављанин ЕУ који позива у госте странце, или даје гаранције, неопходне за добијање виза, доспева на листу ‘специјалног надзора’, на одређено или неодређено време, у складу са субјективном оценом надлежног оператера.”
Квалификације аустријског извора нашпле су, индиректно, на своју потврду и у Немачкој. Онде је истакнуто, међутим, да су досадашњи облици сарадње били тек спорадично практиковани, „посебно у ситуацијама, када је интерес државе био изнад слова устава, који налаже одвојено дејствовање обавештајних и цивилно безбедносних служби”.
Лаконски коментар првог немачког стручњака за одбрану од тероризма Дитера Вифелшпица, „да је држава на прекретници, да је битно одредити нове границе између грађанских права и слобода и опште безбедности”, допунили су стручњаци четири главне немачке обавештајне службе Савезне криминалистичке службе, БКА, Савезне обавештајне службе, БНД, Савезне службе за одбрану уставности, БфВ, и војнообавештајне службе, МАД: „Сарадња на најширем националном нивоу мора се допунити сарадњом на интернационалној платформи, чак и када Устав налаже суздржавање.”
Према управо обелодањеним подацима групе француских новинара радија Франсинфо, таква сарадња се практикује од 2003. године у оквиру тајне обавештајноинформативне организације „Бејс алијанс”, са седиштем у Паризу. Американци, Канађани, Аустралијанци, Британци, Французи и Немци организују редовне месечне састанке на највишем нивоу у француској престоници, на тајним локацијама које се мењају сваког пута. А онде донесене одлуке преносе се на суборганизације, попут „Салцбуршке групе” у средњој Европи… Милош Казимировић