Закључци и препоруке о биометријској технологији упућени Eвропском парламенту – путоказ за Србију и неку будућу, мање отуђену власт
Крај стручног папира написаног за потребе Европског парламента, а чији је аутор Џулијан Ешбурн, Председник У.О. Међународне биметријске федерације, представља не само упутство за рационалан и обазрив приступ биометријској технологији, већ и надахнуто цивилизацијско упозорење. «За живот без жига», у сарадњи са многим другима којима је циљ да Србија у исто време буде и слободна и пример паметне употребе нових технологија, потрудиће се да се овакви обзири примене и у државном животу Србије, на корист и оних који не желе да се одрекну благодети најновијих технологија, и оних који желе да им се оне што мање мешају у живот.
ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ
Садашња фиксација на идентификационом менаџменту и његовој глобализацији је поприлично чудна, несразмерна његовим наводним бенефицијама и очигледно политички инспирисана. Ово је помало узнемиравајуће, поготову унутар земаља-чланица Европске Уније, за које смо се надали да би заузеле становиште које би се више приклонило обзирима друштва. Као резултат, предлози се на брзину гурају кроз институције без одговарајуће дебате, без разумевања о друштвеним последицама и без ослањања на једну претходно договорену дугорочну стратегију. Морамо да препознамо реалност ситуацијуе пре него што можемо да предузмемо кораке да је побољшамо. Проблем лежи у томе што овде имамо посла са синдромом «царевог новог руха», где је веома мали број људи спреман да се изјасни и погледа ствари на објективан начин, а још мањи број спреман да слуша. Ова ситуација мора да се промени ако желимо да избегнемо оне негативније стране индентификационог менаџмента.
У том контексту, аутор нуди неке препоруке у вези идентификационог менаџмента унутар Европске Уније, чији списак следи:
1. Одмах успоставити мораторијум на пројекте на националном и међународном нивоу, и иницирати целокупно преиспитивање њихових циљева, коштања и истинских друштвених користи које доносе.
2. Паралелно са претходном тачком (1), развити унифицирану дугорочну стратегију која јасно дефнинише улоге и одговорности, заједно са постављеним циљевима.
3. Развити међународну свест и пратећу стратегију која штити интересе европских грађана.
4. Развити методологију идентификационог менаџмента и пратећу подлогу која осигурава да ће одговарајући параметри бити узети у обзир и да ће сваки такав пројекат садржати изјаву о «јасноћи намера», укључујући и ризике, коштање и свеукупне циљеве.
5. Осигурати да сви сродни предлози буду изложени пуној и отвореној јавној расправи, и да морају да обезбеде већинску подршку пре него што могу да се примене.
6. Тамо где се биометријске и идентификационе картице користе, обезбедити да су оне под потпуном контролом корисника. Ако је у питању база података која треба да спречи више регистрација од стране истог корисника, онда та база мора да буде издвојена, без било какве везе са неком трећом страном и без могућности спољног приступа.
7. Када престане учешће корисника у једној таквој шеми, обезбедити да се сви односни лични подаци избришу из система.
8. Обезбедити да се одговарајући процеси руковања са подацима буду установљени унутар сваке иницијативе везане за идентификациони менаџмент.
9. Обезбедити свеобухватно технолошко разумевање употребе биометрије као и важности равномерне дистрибуције знања унутар свих административних тела.
10. Издати серију техничких упутстава са посебним освртом на идентификациони менаџмент за потребе владиних агенција унутар Европске Уније.
11. Забранити учешће трећих лица (а поготову оних из приватног сектора) у руковођену јавним пројектима идентификационог менаџмента.
12. Забранити размену личних података унутар било ког јавног пројекта, осим ако је то императив са законског или ванредног становишта.
13. Установити чврст и безбедан механизам по којем ће грађани лако моћи да провере које се информације о њима чувају од стране било које владине агенције.
14. Забранити употребу личних података скупљених у оквиру датог пројекта за било коју другу употребу осим оне која је јасно назначена у самом пројекту.
15. Забранити пренос скупљених личних података било којој агенцији ван граница земље у којој се пројекат остварује, без изричитог одобрења појединца, осим у случајевима који се истински тичу националне или међународне безбедности.
16. Започети информативну кампању (унутар сваког односног административног органа) ради информисања грађанства о дугорочној стратегији и ради добијања повратних информација и предлога.
17. Успоставити одговарајуће услове за обуку оних припадника државног апарата који ће бити укључени у пројекте везане за идентификациони менаџмент.
18. Поставити технолошке циљеве за будуће, помоћне технологије.
19. Установити савет за идентификациони менаџмент на нивоу Европе који би пратио будуће активности на том пољу, унутар Европске Уније и ван њених граница, и који би пружао савете земљама-чланицама.
20. Подржати развој и употребу стандарда где год су примењиви и указати на поља где би додатни стандарди били пожељни.
21. Установити саветодавне центре за идентификациони менаџмент за грађанство широм Европе, где би и пријављени покушаји злоупотребе могли да буду истражени.
… На крају, ми имамо једну ширу и веома важну одговорност, и према данашњим грађанима и према њиховим потомцима. Иницијативе које се сада установљују поставиће матрицу за један дужи временски период. Ми стварамо свет за нашу децу, и њихову децу, који ће да наследе и у којем ће да раде. Морамо да осигурамо опстанак нашег богатог европског наслеђа, заједно са једним прихватљивим квалитетом живота који ће, са своје стране, дати људима могућност да остваре испуњене животе у својим одабраним пољима рада. Управо сужавање таквих могућности доводи до незадовољства и, на крају, друштвених немира. Ово су веома важна питања која ми морамо да разумемо и да у потпуности узмемо у обзир у контексту развоја Европе сутрашњице. То је у најмању руку наша дужност. Идентификациони менаџмент пресеца управо ова фундаментална питања и као такав је од врхунског значаја. Како ствари сада стоје, ова његова важност се не огледа у начинима на које се иницијативе у том домену предлажу и извршавају. Ми то можемо да променимо.
ЗА