Председник међународне биометријске фондације предлаже биометрију – али под контролом грађана а не државе
У овом делу стручног рада коришћеног за потребе Европског парламента, а чијих смо неколико делова већ пренели, Предсдник У.О. Међународне биометријске федерације Џулијан Ешбурн открива да и биометрија, попут свих нових технологија, може да буде окренута на истинску корист људи – под условом да добре намере постоје.
«Имајући у виду неминовност употребе нових технологија када се оне једном појаве, ми имамо друштвену обавезу, у случају оних технологија које могу негативно да утичу на друштво, да бар покушамо да их применимо на један етичан и одговоран начин. Што се тиче идентификационог менаџмента, несумњиво је да постоје неке веома позитивне примене које би могле да буду прихваћене као допринос општем интересу, под условом да се на одговоарајући начин пројектују, уведу и одржавају. Кључ лежи у јасноћи циљева и одговорности.
На пример, било би сасвим разумно везати биометрију за одређена важна документа, попут пасоша, како би потврдили да је дати документ показан од стране његовог законитог носиоца. Међутим, ово може да буде изведено тако да сами биометријски подаци никада не напусте пасош. Нема потребе да се праве базе података и да се биометријски подаци размењују са тређим странама да би ова гехнологија била од користи органима пасошке контроле. Дакле, ради се о јасноћи циљева. Ако је циљ да се сузбије фалсификовање докумената, то може да буде постигнуто на један једноставан и елегантан начин.
На исти начин, многима би се чинило прихватљивим да корисницима социјалних услуга буде издата картица од стране локалне владе или жетон са биометријским податком, ради потврде идентитета на месту реализације услуге. Опет, не би било потребе да се ови подаци деле са било ким другим или да напусте жетон. Дакле, биометријски подаци и везани лични подаци остали би под непосредном контролом појединца.
Постоје и друге могућности употребе, у којима би носилац желео да користи један такав жетон за специфичне сврхе, попут физичке или логичке контроле приступа. Понављамо, таква жетон би био уско везан за специфичну намену, под контролом појединца а без повезивања са било којом базом података.
Несумњиво је да постоји већи број оваквих потенцијално позитивних примена. Заједничка нит би требало да лежи у апсолутној јасноћи циљева, у пару са оперативном методологијом која даје појединцу потпуну контролу над својим подацима и како ће они бити коришћени. На овај начин, идентификациони менаџмент би могао да постане нешто сасвим другачије од садашње перцепције тог појма. Можда је изненађујуће да владине агенције и испоручиоци технологија нису препознали колико би велику разлику с друштвеног становишта направио један другачији прилаз идентификационом менаџменту.